1 Самуел 3
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Тынэрул Самуел служя Домнулуй ынаинтя луй Ели. Кувынтул Домнулуй ера рар ын время ачея ши веденииле ну ерау десе.
1А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре.
2Тот пе время ачея, Ели ынчепя сэ айбэ окий тулбурь ши ну май путя сэ вадэ. Ел стэтя кулкат ла локул луй,
2Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети.
3яр кандела луй Думнезеу ну се стинсесе ынкэ ши Самуел ера кулкат ын Темплул Домнулуй, унде ера кивотул луй Думнезеу.
3И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени.
4Атунч, Домнул а кемат пе Самуел. Ел а рэспунс: „Ятэ-мэ!”
4И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме.
5Ши а алергат ла Ели ши а зис: „Ятэ-мэ, кэч м-ай кемат.” Ели а рэспунс: „Ну те-ам кемат; ынтоарче-те ши те кулкэ.” Ши с-а дус ши с-а кулкат.
5И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже.
6Домнул а кемат дин ноу пе Самуел. Ши Самуел с-а скулат, с-а дус ла Ели ши а зис: „Ятэ-мэ, кэч м-ай кемат.” Ели а рэспунс: „Ну те-ам кемат, фиуле, ынтоарче-те ши те кулкэ.”
6А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези.
7Самуел ну куноштя ынкэ пе Домнул ши Кувынтул Домнулуй ну-й фусесе ынкэ дескоперит.
7А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња.
8Домнул а кемат дин ноу пе Самуел, пентру а трея оарэ. Ши Самуел с-а скулат, с-а дус ла Ели ши а зис: „Ятэ-мэ, кэч м-ай кемат.” Ели а ынцелес кэ Домнул кямэ пе копил
8Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете.
9ши а зис луй Самуел: „Ду-те де те кулкэ ши, дакэ вей май фи кемат, сэ спуй: ‘Ворбеште, Доамне, кэч робул Тэу аскултэ.’” Ши Самуел с-а дус сэ се кулче ла локул луй.
9И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место.
10Домнул а венит, С-а ынфэцишат ши л-а кемат ка ши ын челелалте дэць: „Самуеле, Самуеле!” Ши Самуел а рэспунс: „Ворбеште, кэч робул Тэу аскултэ.”
10А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој.
11Атунч, Домнул а зис луй Самуел: „Ятэ кэ вой фаче ын Исраел ун лукру каре ва асурзи урекиле орькуй ыл ва аузи.
11И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.
12Ын зиуа ачея вой ымплини асупра луй Ели тот че ам ростит ымпотрива касей луй; вой ынчепе ши вой испрэви.
12У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.
13Й-ам спус кэ вряу сэ педепсеск каса луй пентру тотдяуна, дин причина фэрэделеӂий де каре аре куноштинцэ ши прин каре фиий луй с-ау фэкут вредничь де лепэдат, фэрэ ка ел сэ-й фи оприт.
13Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.
14Де ачея, жур касей луй Ели кэ ничодатэ фэрэделеӂя касей луй Ели ну ва фи испэшитэ, нич прин жертфе, нич прин дарурь де мынкаре.”
14Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека.
15Самуел а рэмас кулкат пынэ диминяца, апой а дескис ушиле Касей Домнулуй. Самуел с-а темут сэ историсяскэ луй Ели ведения ачея.
15И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.
16Дар Ели а кемат пе Самуел ши а зис: „Самуеле, фиуле!” Ел а рэспунс: „Ятэ-мэ!”
16А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме.
17Ши Ели а зис: „Каре есте кувынтул пе каре ци л-а ворбит Домнул? Ну-мь аскунде нимик. Думнезеу сэ Се поарте ку тине ку тоатэ аспримя дакэ-мь аскунзь чева дин тот че ць-а спус!”
17А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао.
18Самуел й-а историсит тот, фэрэ сэ-й аскундэ нимик. Ши Ели а зис: „Домнул есте Ачеста, сэ факэ че ва креде!”
18И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља.
19Самуел крештя, Домнул ера ку ел ши н-а лэсат сэ кадэ ла пэмынт ничунул дин кувинтеле сале.
19А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова.
20Тот Исраелул, де ла Дан пынэ ла Беер-Шеба, а куноскут кэ Домнул пусесе пе Самуел пророк ал Домнулуй.
20И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи.
21Домнул ну ынчета сэ Се арате ын Сило, кэч Домнул Се дескоперя луй Самуел, ын Сило, прин Кувынтул Домнулуй.
21И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.