1 Самуел 25
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Самуел а мурит. Тот Исраелул с-а адунат ши л-а плынс ши л-ау ынгропат ын локуинца луй, ла Рама. Атунч, Давид с-а скулат ши с-а коборыт ын пустиул Паран.
1У том умре Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његовом у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу фаранску.
2Ын Маон ера ун ом фоарте богат, а кэруй авере ера ын Кармел; авя трей мий де ой ши о мие де капре ши се афла ла Кармел пентру тундеря оилор луй.
2А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу.
3Нумеле ачестуй ом ера Набал ши неваста луй се кема Абигаил; ера о фемее ку жудекатэ ши фрумоасэ ла кип, дар бэрбатул ей ера аспру ши рэу ын фаптеле луй. Ел се трэӂя дин Калеб.
3И беше име том човеку Навал, а жени му име Авигеја; и она беше жена разумна и лепа, а он беше тврда срца и опак, а беше од рода Халевовог.
4Давид а афлат ын пустиу кэ Набал ышь тунде оиле.
4И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.
5А тримис ла ел зече тинерь, кэрора ле-а зис: „Суици-вэ ла Кармел ши дучеци-вэ ла Набал. Ынтребаци-л де сэнэтате ын нумеле меу
5И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: Идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене.
6ши сэ-й ворбиць аша: ‘Сэ трэешть ын паче ши пачя сэ фие ку каса та ши ку тот че есте ал тэу.
6И реците му: Здраво! И мир да ти је, и дому твом да је мир, и свему што имаш да је мир!
7Ши акум, ам аузит кэ тунзь оиле. Пэсторий тэй ау фост ку ной; ну й-ам окэрыт ши ну ли с-а луат нимик ын тот тимпул кыт ау фост ла Кармел.
7Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год беху на Кармилу.
8Ынтрябэ пе служиторий тэй, ши-ць вор спуне. Сэ капете тречере дар тинерий ачештя ынаинтя та, фииндкэ веним ынтр-о зи де букурие. Дэ дар, те рог, робилор тэй ши фиулуй тэу Давид че те ласэ инима.’”
8Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину свом што ти дође до руке.
9Кынд ау ажунс, оамений луй Давид ау спус луй Набал тоате ачесте кувинте ын нумеле луй Давид. Апой ау тэкут.
9И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове речи, и ућуташе.
10Набал а рэспунс служиторилор луй Давид: „Чине есте Давид ши чине есте фиул луй Исай? Астэзь сунт мулць служиторь каре фуг де ла стэпынь.
10А Навал одговори слугама Давидовим и рече: Ко је Давид? И ко је син Јесејев? Данас има много слуга које беже од својих господара.
11Ши сэ-мь яу еу пыня, апа ши вителе меле, пе каре ле-ам тэят пентру тунзэторий мей, ши сэ ле дау унор оамень каре сунт де ну штиу унде?”
11Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су?
12Оамений луй Давид шь-ау луат друмул ынапой; с-ау ынторс ши ау спус, ла сосиря лор, тоате ачесте кувинте луй Давид.
12Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове речи.
13Атунч, Давид а зис оаменилор сэй: „Фиекаре дин вой сэ-шь ынчингэ сабия!” Ши фиекаре шь-а ынчинс сабия. Давид шь-а ынчинс ши ел сабия ши апроапе патру суте де иншь с-ау суит дупэ ел. Ау май рэмас доар доуэ суте ла калабалыкурь.
13А Давид рече својим људима: Припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двеста осташе код пртљага.
14Унул дин служиторий луй Набал а венит ши а зис кэтре Абигаил, неваста луй Набал: „Ятэ кэ Давид а тримис дин пустиу ниште соль сэ ынтребе де сэнэтате пе стэпынул ностру, ши ел с-а пуртат рэу ку ей.
14Али Авигеји, жени Наваловој, каза један између слуга његових говорећи: Ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашег, а он их отера.
15Ши тотушь оамений ачештя ау фост фоарте бунь ку ной; ну не-ау окэрыт ши ну ни с-а луат нимик ын тот тимпул кыт ам фост ку ей ын кымп.
15А ти су нам људи били врло добри. Нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бејасмо код њих у пољу.
16Не-ау фост зид ши зи, ши ноапте, ын тот тимпул кыт ам фост ку ей ла пэскутул турмелор.
16Него нам беху зидови и ноћу и дању, докле год бејасмо код њих пасући овце.
17Сэ штий акум ши везь че ай де фэкут, кэч пердеря стэпынулуй ностру ши а ынтреӂий луй касе есте хотэрытэ ши ел есте аша де рэу ынкыт нимень ну ындрэзнеште сэ-й ворбяскэ.”
17Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашем и свему дому његовом; а он је зао човек, да му се не може говорити.
18Абигаил а луат ындатэ доуэ суте де пынь, доуэ бурдуфурь ку вин, чинч ой прегэтите, чинч мэсурь де грыу прэжит, о сутэ де турте де стафиде ши доуэ суте де легэтурь де смокине. Ле-а пус пе мэгарь
18Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце.
19ши а зис служиторилор сэй: „Луаць-о ынаинтя мя ши еу вой вени дупэ вой.” Н-а спус нимик бэрбатулуй ей Набал.
19И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече.
20Еа а ынкэлекат пе ун мэгар, а коборыт мунтеле пе ун друм туфос ши ятэ кэ Давид ши оамений луй се коборау ын фаца ей, аша кэ й-а ынтылнит.
20И седавши на магарца иђаше испод горе, а гле Давид и људи његови силажаху пред њу, и сукоби се с њима.
21Давид зисесе: „Ын задар ам пэзит тот че аре омул ачеста ын пустиу де ну с-а луат нимик дин тот че аре, кэч мь-а ынторс рэу пентру бине.
21А Давид говораше: Еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не беше нестало од свега што има; јер ми врати зло за добро.
22Думнезеу сэ педепсяскэ пе робул сэу Давид ку тоатэ аспримя дакэ вой май лэса сэ рэмынэ пынэ ла лумина зилей пе чинева де парте бэрбэтяскэ дин тот че есте ал луй Набал!”
22То нека учини Бог непријатељима Давидовим и то нека дода, ако му до зоре од свега што има оставим и оно што мокри уз зид.
23Кынд а зэрит Абигаил пе Давид, с-а дат жос репеде де пе мэгар, а кэзут ку фаца ла пэмынт ынаинтя луй Давид ши с-а ынкинат пынэ ла пэмынт.
23А кад Авигеја угледа Давида, брже сиђе с магарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље;
24Апой, арункынду-се ла пичоареле луй, а зис: „Еу сунт де винэ, домнул меу! Ынгэдуе роабей тале сэ-ць ворбяскэ ла урекь ши аскултэ кувинтеле роабей тале.
24и паднувши му к ногама рече: На мени, господару, нека буде та кривица; али да проговори слушкиња твоја теби, и чуј речи слушкиње своје.
25Сэ ну-шь пунэ домнул меу минтя ку омул ачела рэу, ку Набал, кэч, кум ый есте нумеле, аша есте ши ел; Набал ый есте нумеле, ши есте плин де небуние. Ши еу, роаба та, н-ам вэзут пе оамений тримишь де домнул меу.
25Нека господар мој не гледа на тог неваљалог човека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њега. А ја слушкиња твоја нисам видела момке господара свог које си слао.
26Акум, домнул меу, виу есте Домнул ши виу есте суфлетул тэу, кэ Домнул те-а оприт сэ вершь сынӂе ши сэ те ажуць ку мына та. Врэжмаший тэй, чей че вор рэул домнулуй меу, сэ фие ка Набал!
26Зато сада, господару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свима који траже зла господару мом.
27Примеште дарул ачеста пе каре-л адуче роаба та домнулуй меу ши сэ се ымпартэ оаменилор каре мерг дупэ домнул меу.
27Ево дар што је донела слушкиња господару свом, да се да момцима који иду за господарем мојим.
28Яртэ, те рог, вина роабей тале, кэч Домнул ва фаче домнулуй меу о касэ трайникэ; яртэ, кэч домнул меу поартэ рэзбоаеле Домнулуй ши ничодатэ ну ва фи рэутате ын тине.
28Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацело начинити тврду кућу господару мом; јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад за твог века.
29Дакэ се ва ридика чинева каре сэ те урмэряскэ ши сэ вря сэ-ць я вяца, суфлетул домнулуй меу ва фи легат ын мэнункюл челор вий ла Домнул Думнезеул тэу ши сэ арунче ку праштия суфлетул врэжмашилор тэй.
29И да устане човек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мог бити везана у свежњу живих код Господа Бога твог, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праћке.
30Кынд ва фаче Домнул домнулуй меу тот бинеле пе каре ци л-а фэгэдуит ши те ва пуне май-маре песте Исраел,
30И кад Господ учини господару мом свако добро које ти је обрекао, и постави те вођом Израиљу,
31атунч ну ва авя домнул меу нич мустрэрь де куӂет ши нич ну-л ва дуря инима кэ а вэрсат сынӂе деӂяба ши кэ с-а рэзбунат сингур. Ши кынд ва фаче Домнул бине домнулуй меу, аду-ць аминте де роаба та.”
31неће ти бити спотицања ни саблазни срцу господара мог да је пролио крв низашта и да се сам осветио господар мој. И кад учини Господ добро господару мом, опоменућеш се слушкиње своје.
32Давид а зис Абигаилей: „Бинекувынтат сэ фие Домнул Думнезеул луй Исраел, каре те-а тримис астэзь ынаинтя мя!
32Тада рече Давид Авигеји: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који те данас посла мени на сусрет!
33Бинекувынтатэ сэ фие жудеката та ши бинекувынтатэ сэ фий ту, кэ м-ай оприт ын зиуа ачаста сэ вэрс сынӂе ши мь-ай оприт мына!
33И да су благословене речи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком.
34Дар виу есте Домнул Думнезеул луй Исраел, каре м-а оприт сэ-ць фак рэу, кэ, дакэ ну те-ай фи грэбит сэ вий ынаинтя мя, н-ар май фи рэмас нимик дин че есте ал луй Набал пынэ ла лумина зилей де мыне.”
34Доиста, тако жив био Господ Бог Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми ниси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри.
35Ши Давид а луат дин мына Абигаилей че-й адусесе ши й-а зис: „Суе-те ын паче акасэ; везь кэ ць-ам аскултат гласул ши те-ам примит бине.”
35И прими Давид из руке њене шта му беше донела, и рече јој: Иди с миром кући својој; ето, послушах те, и погледах на те.
36Абигаил а ажунс ла Набал. Ши токмай ел дэдя ын каса луй ун оспэц ка ун оспэц ымпэрэтеск; инима ый ера веселэ ши ера бят морт. Еа ну й-а спус нимик, нимик, пынэ ла лумина зилей.
36Потом се Авигеја врати к Навалу; а гле, код њега гозба у кући, као царска гозба, и срце Навалу беше весело, и беше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра.
37Дар диминяца, дупэ че трекусе беция луй Набал, невастэ-са й-а историсит че се ынтымпласе. Инима луй Набал а примит о ловитурэ де моарте ши с-а фэкут ка о пятрэ.
37А ујутру кад се Навал отрезни, каза му жена све ово; а у њему обамре срце његово, и он поста као камен.
38Кам дупэ зече зиле, Домнул а ловит пе Набал ши а мурит.
38А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умре.
39Давид а афлат кэ мурисе Набал ши а зис: „Бинекувынтат сэ фие Домнул кэ мь-а апэрат причина ын окара пе каре мь-а фэкут-о Набал ши а ымпедикат пе робул Сэу сэ факэ рэу! Домнул а фэкут ка рэутатя луй Набал сэ кадэ асупра капулуй луй.” Давид а тримис ворбэ Абигаилей кэ вря с-о я де невастэ.
39А кад Давид чу да је умро Навал, рече: Да је благословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слугу свог ода зла, а обрати Господ Навалу на главу злоћу његову. Потом посла Давид и поручи Авигеји да ће је узети за жену.
40Служиторий луй Давид ау ажунс ла Абигаил, ла Кармел, ши й-ау ворбит аша: „Давид не-а тримис ла тине, ка сэ те я де невастэ.”
40И слуге Давидове дођоше к Авигеји на Кармил, и рекоше јој говорећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену.
41Еа с-а скулат, с-а арункат ку фаца ла пэмынт ши а зис: „Ятэ, роаба та се сокотеште ка о роабэ, гата сэ спеле пичоареле служиторилор домнулуй меу.”
41А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: Ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноге слугама господара свог.
42Ши ындатэ, Абигаил а плекат, кэларе пе ун мэгар ши ынсоцитэ де чинч фете; а мерс дупэ солий луй Давид ши й-а фост невастэ.
42Потом брже уста Авигеја, и седе на магарца, и пет девојака њених пође за њом, и отиде за посланицима Давидовим, и поста му жена.
43Давид луасе ши пе Ахиноам дин Изреел ши амындоуэ ау фост невестеле луй.
43А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обе му беху жене.
44Ши Саул дэдусе пе фийкэ-са Микал, неваста луй Давид, луй Палти дин Галим, фиул луй Лаиш.
44Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидовом, Фалтију сину Лаисовом из Галима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.