1 Samuel 25
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Samuel duek naah, Israelnawk boih amkhueng o moe, anih to qah o haih: anih loe a ohhaih vangpui Ramah ah aphum o. To naah David loe angthawk moe, Paran praezaek ah caeh tathuk.
1У том умре Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његовом у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу фаранску.
2Karmel vangpui ah im katawn, Maon ih kami maeto oh; anih loe angraeng parai moe, maeh sangto hoi tuu sang thumto tawnh; anih loe Karmel ah tuu mui to aah.
2А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу.
3Anih loe Nabal, tiah ahmin oh; a zu ih ahmin loe Abigail. Anih ih zu loe thaih kophaih katawn palungha kami ah oh moe, kranghoih parai nongpata ah oh; toe a sava loe Kaleb ih acaeng ah oh, poekset pongah kahoih ai hmuen to sak.
3И беше име том човеку Навал, а жени му име Авигеја; и она беше жена разумна и лепа, а он беше тврда срца и опак, а беше од рода Халевовог.
4Nabal loe tuumui aah, tiah David mah taw hoiah thaih.
4И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.
5To pongah thendoeng kami hato anih, to tih ai boeh loe Nabal khaeah Karmel vangpui ah caeh oh loe, kai ih ahmin hoiah anih to bansin oh;
5И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: Идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене.
6anih khaeah, Na hinglung sawk nasoe; nangmah hoi na imthung takoh boih, nangmah ih kaminawk boih nuiah monghaih om nasoe.
6И реците му: Здраво! И мир да ти је, и дому твом да је мир, и свему што имаш да је мир!
7Vaihi tuumui na aah, tiah ka panoek; nang ih tuutoep kaminawk kaicae khaeah oh o naah, nihcae to raihaih ka paek o ai; Karmel ah oh o nathung, nihcae ih hmuenmae tidoeh anghmaa ai.
7Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год беху на Кармилу.
8Na thendoengnawk to dueng ah, nihcae mah na thui o tih hmang. To pongah poihsakhaih atue ah angzo kai ih thendoengnawk nuiah na koehhaih amtueng nasoe; na tamnanawk hoi na capa David hanah na tawnh ih hmuen to paek thoem ah, tiah thui pae oh, tiah a naa.
8Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину свом што ти дође до руке.
9To ah phak o naah, David mah thuih ih lok baktih toengah, David ih kaminawk mah Nabal khaeah thuih pae o moe, a zing o.
9И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове речи, и ућуташе.
10Nabal mah David ih tamnanawk khaeah, David loe mi aa? Jesse capa loe mi aa? Vai tahang loe angmacae ih angraeng khae hoi loklam amkhraeng tamna paroeai oh o.
10А Навал одговори слугама Давидовим и рече: Ко је Давид? И ко је син Јесејев? Данас има много слуга које беже од својих господара.
11Kawbangmaw kaimah ih tuumui aat kaminawk hanah ka boh pae ih moi, takaw hoi tui to ka lak moe, naa hoiah angzo kami maw, tiah ka panoek ai ih kami to ka paek thai tih? tiah a naa.
11Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су?
12To naah David ih kaminawk loe angqoi o moe, amlaem o let, nihcae mah to tiah thuih ih loknawk boih to thuih pae o.
12Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове речи.
13David mah angmah ih thendoengnawk khaeah, Sumsen to sin oh, tiah a naa. To pongah nihcae loe sumsen to sin o boih, David doeh angmah ih sumsen to angnaeng toeng; David hoi nawnto caeh kaminawk loe cumvai palito oh o, kami cumvai hnettonawk mah hmuenmae to toep o.
13А Давид рече својим људима: Припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двеста осташе код пртљага.
14Toe thendoeng maeto mah Nabal ih zu Abigail khaeah, Khenah, David mah praezaek hoiah ka angraeng bansin hanah angmah ih laicaehnawk to patoeh, toe anih mah to laicaehnawk to zoeh.
14Али Авигеји, жени Наваловој, каза један између слуга његових говорећи: Ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашег, а он их отера.
15To laicaehnawk loe kaicae khaeah paroeai hoih o; kaicae han nganbawh kana paek ai; taw ah nihcae khae ka oh o nathung, tih hmuen doeh anghmaa ai.
15А ти су нам људи били врло добри. Нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бејасмо код њих у пољу.
16Aqum athun nihcae khaeah tuu toep hoi ka oh o naah, nihcae loe kaicae han sipae baktiah oh o.
16Него нам беху зидови и ноћу и дању, докле год бејасмо код њих пасући овце.
17To pongah vaihi timaw sak nahaeloe hoi tih, tiah poek ah; ka angraeng hoi anih ih imthung takohnawk loe amro boih han ih ni oh sut boeh. Anih loe kasae kami ah oh pongah, mi mah doeh anih khaeah lokthui thai mak ai, tiah a naa.
17Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашем и свему дому његовом; а он је зао човек, да му се не може говорити.
18Abigail loe karangah caeh moe, takaw cumvai hnetto, misurtui pailang hnetto, thongh tangcae tuu pangato ih moi, haek ih kamtong takho pangato, misurthaih kazaek takho cumvai hnetto lak moe, thaiduet thaih hoi sak ih takaw cumvai hnetto, hrang a phawhsak.
18Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце.
19To pacoengah a tamnanawk khaeah, Khenah, ka hmabang ah caeh oh; nangcae hnukah kang zoh han, tiah a naa. Toe to kawng to a sava Nabal khaeah thui pae ai.
19И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече.
20Hrang angthueng moe, mae taeng ih tahawt thungah phak naah, David hoi anih ih kaminawk loe anih khaeah caeh o tathuk moe, nihcae hoi anghnuk o.
20И седавши на магарца иђаше испод горе, а гле Давид и људи његови силажаху пред њу, и сукоби се с њима.
21David mah, Hae kami ih hmuen maeto doeh anghmat han ai ah, anih ih hmuenmaenawk to taw ah azom ah ni ka toep o; ka sak o ih kahoih hmuen to kasae hmuen hoiah ang pathok.
21А Давид говораше: Еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не беше нестало од свега што има; јер ми врати зло за добро.
22Khawnbangah, Nabal angmah hoi anih ih imthung takoh thung ih kami maeto loih nahaeloe, Sithaw mah David ih misa nuiah koeh baktiah sah nasoe, kanung parai ah doeh sah nasoe, tiah a naa.
22То нека учини Бог непријатељима Давидовим и то нека дода, ако му до зоре од свега што има оставим и оно што мокри уз зид.
23Abigail mah David to hnuk naah, hrang nui hoi karangah anghum tathuk moe, anih hmaa ah long ah akuep,
23А кад Авигеја угледа Давида, брже сиђе с магарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље;
24a khokkung ah tabok pae moe, Ka angraeng, ka nuiah khue, hae zaehaih hae ka nuiah khue om nasoe; tahmenhaih hoiah na tamna hae na hmaa ah lokthuisak raeh; na tamna ih lok hae tahngai raeh.
24и паднувши му к ногама рече: На мени, господару, нека буде та кривица; али да проговори слушкиња твоја теби, и чуј речи слушкиње своје.
25Kami kahoih ai, Nabal to ka angraeng nang mah tiah doeh poek khing hmah; angmah ih ahmin baktiah ni tuinuen doeh oh; anih ih ahmin loe, Nabal; anih loe kamthu tuinuen ni a tawnh; toe na tamna kai loe ka angraeng nang mah patoeh ih, thendoengnawk to ka hnu ai.
25Нека господар мој не гледа на тог неваљалог човека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њега. А ја слушкиња твоја нисам видела момке господара свог које си слао.
26Ka angraeng nang mah vaihi kami ih athii palong han ai ah, na ban hoi athii longsak han ai ah, Angraeng mah pakaa nasoe; Angraeng loe hing moe, nang doeh na hing baktih toengah, na misanawk hoi na hinghaih pakrong kaminawk loe, Nabal baktiah om o nasoe.
26Зато сада, господару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свима који траже зла господару мом.
27Na tamna kai mah ka angraeng nang hanah kang sin ih hae tangqum hae, ka angraeng hnukbang kaminawk khaeah na paek pae nasoe.
27Ево дар што је донела слушкиња господару свом, да се да момцима који иду за господарем мојим.
28Na tamna nongpata zaehaih to tahmen raeh; ka angraeng loe Angraeng ih misa ni tuk moe, ka angraeng loe a hing thung sakpazaehaih om ai, to pongah Angraeng mah ka angraeng hanah kacak im to sah pae tih.
28Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацело начинити тврду кућу господару мом; јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад за твог века.
29Kami mah na hinghaih lak hanah angthawk moe, patom cadoeh, ka angraeng hinghaih to Angraeng Sithaw mah pop parai khosakhoihaih ah omsak tih, toe na misanawk hinghaih loe ngazai hoi zai ih lawkthluem baktiah ni om o tih.
29И да устане човек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мог бити везана у свежњу живих код Господа Бога твог, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праћке.
30Angraeng mah ka angraeng nuiah sak hanah thuih ih lok baktih toengah, anih khaeah kahoih hmuen to sak moe, anih to Israel kaminawk zaehoikung ah suek naah,
30И кад Господ учини господару мом свако добро које ти је обрекао, и постави те вођом Израиљу,
31ka angraeng mah kami to hum moe, hae hmuen kawng pongah lu lak naah, ka angraeng nuiah palungsethaih hoi kasae thuihaih om hmah nasoe. Angraeng mah ka angraeng nuiah kahoih hmuen sak naah, na tamna kai hae pahnet hmah, tiah a naa.
31неће ти бити спотицања ни саблазни срцу господара мог да је пролио крв низашта и да се сам осветио господар мој. И кад учини Господ добро господару мом, опоменућеш се слушкиње своје.
32David mah Abigail khaeah, Vaihniah kai tongh hanah nang patoehkung, Israel Angraeng Sithaw loe, tahamhoihaih om nasoe.
32Тада рече Давид Авигеји: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који те данас посла мени на сусрет!
33Na thuih ih kahoih lok pongah, vaihniah kami hum han caeh han ai ah pakaakung, ka ban hoi lu lak han ai ah paka kami, nang doeh tahamhoihaih om nasoe.
33И да су благословене речи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком.
34Nang pacaekthlaek han ai ah pakaakung, Israel Angraeng Sithaw loe hing baktih toengah, kai tongh hanah karangah nang zo ai nahaeloe, khawnbang khodai naah Nabal ih kami maeto doeh loih mak ai, tiah a naa.
34Доиста, тако жив био Господ Бог Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми ниси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри.
35To naah anih mah sin pae ih hmuennawk boih to David mah talawk pae moe, lunghoihta hoiah na im ah amlaem lai ah; na lok to ka tahngai moe, na mikhmai doeh ka khet boeh, tiah a naa.
35И прими Давид из руке њене шта му беше донела, и рече јој: Иди с миром кући својој; ето, послушах те, и погледах на те.
36Abigail loe Nabal khaeah caeh; anih loe siangpahrang mah sak ih poih baktiah poih to a sak; anih loe paroeai poeknawm moe, mu to paqui pongah, khawnbang khodai khoek to, Abigail mah a sava khaeah tidoeh thui pae ai.
36Потом се Авигеја врати к Навалу; а гле, код њега гозба у кући, као царска гозба, и срце Навалу беше весело, и беше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра.
37Khawnbang mu paquih cai naah, a zu mah Nabal khaeah kangcoeng hmuen kawng to thuih pae; to naah anih ih palung to angtawt ai anghak ving boeh pongah, thlung baktiah angcoeng ving.
37А ујутру кад се Навал отрезни, каза му жена све ово; а у њему обамре срце његово, и он поста као камен.
38Ni hato oh pacoengah, Angraeng mah Nabal to boh moe, a duek.
38А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умре.
39Nabal duek boeh, tiah David mah thaih naah, Kai patoek kami Nabal nuiah ban ang phok pae moe, kahoih ai hmuen sak han ai ah, ka ban ang patawnh pae pongah, Angraeng loe tahamhoihaih om nasoe; Nabal mah sak ih zaehaih loe angmah lu nuiah krak boeh, tiah thuih. To naah David mah kami to patoeh moe, Abigail to zu ah lak hanah duengsak.
39А кад Давид чу да је умро Навал, рече: Да је благословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слугу свог ода зла, а обрати Господ Навалу на главу злоћу његову. Потом посла Давид и поручи Авигеји да ће је узети за жену.
40A tamnanawk loe Karmel ah caeh o moe, anih khaeah, David mah nang hae a zu ah oh hanah ang laksak, tiah a naa o.
40И слуге Давидове дођоше к Авигеји на Кармил, и рекоше јој говорећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену.
41To naah anih mah angthawk moe, a mikhmai to long ah akuep tathuk pacoengah, Khenah, kai loe ka angraeng tamnanawk ih khok pasae tamna nongpata ah om nasoe, tiah a naa.
41А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: Ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноге слугама господара свог.
42Abigail loe karangah laa hrang nuiah angthueng, a taengah kaom nongpata pangato mah anih to caeh o haih; David ih laicaehnawk hnukah caeh moe, anih ih zu ah oh.
42Потом брже уста Авигеја, и седе на магарца, и пет девојака њених пође за њом, и отиде за посланицима Давидовим, и поста му жена.
43David loe Jezreel vangpui ih Ahinoam doeh zu ah lak; to tiah nihnik loe anih ih zu ah oh hoi hmaek.
43А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обе му беху жене.
44Toe Saul mah David han paek ih a canu Mikal loe, Galim ih kami Laish capa Patiel hanah paek pae ving.
44Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидовом, Фалтију сину Лаисовом из Галима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.