1 Samuel 26
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ziph kaminawk loe Saul ohhaih ahmuen Gibeah ah caeh o moe, David loe Jeshimon vangpui hmaa ih Hakilah mae ah anghawk ai maw? tiah a naa o.
1Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: Не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону?
2To pongah David to Ziph praezaek ah pakrong hanah, Israel kaminawk thung hoi qoih ih kami sang thumtonawk loe Saul hoi nawnto caeh o.
2А Саул се подиже и сиђе у пустињу зифску, и с њим три хиљаде људи изабраних из Израиља, да тражи Давида у пустињи зифској.
3Saul loe Jeshimon vangpui hmaa ah kaom, Hakilah mae caehhaih loklam taengah atai o. Toe David loe praezaek ah oh; Saul mah anih patom, tiah David mah panoek.
3И стаде Саул у логор на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу.
4Saul angzoh tangtang boeh, tiah panoek naah, David mah tamquta hoi misa khen kami to patoeh.
4И посла Давид уходе, и од њих дозна зацело да је дошао Саул.
5David loe angthawk moe, Saul ataihaih ahmuen ah caeh; Saul hoi Ner capa, misatuh angraeng Abner ohhhaih ahmuen to khet naah, Saul loe ataihaih ahmuen um li ah iih, misatuh kaminawk mah anih to takui o khoep.
5Тада се подиже Давид и дође на место где Саул беше с војском. И Давид виде место где спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега.
6David mah Hit kami Ahimelek hoi Joab ih amnawk, Zeruiah capa Abishai khaeah, Mi maw kai hoi nawnto Saul ataihaih ahmuen ah caeh han? tiah a naa. To naah Abishai mah kai kang zoh han, tiah a naa.
6И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујином брату Јоавовом: Ко ће сићи са мном к Саулу у логор? А Ависај одговори: Ја ћу сићи с тобом.
7To pongah David hoi Abishai loe khoving ah kaminawk ohhaih ahmuen ah caeh hoi; khenah, Saul loe ataihaih ahmuen um li ah angsong moe, angmah ih tayae to a lu taeng ih long ah a tling; Abner hoi misatuh kaminawk mah anih to takui moe, iih o.
7И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му беше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега.
8Abishai mah David khaeah, Vaihniah Angraeng mah na misa to na ban ah paek boeh. To pongah anih to vai hnetto takhawh let angai ai ah, kai mah vaito ah long ah takhawh ue, tiah a naa.
8Тада рече Ависај Давиду: Данас ти даде Бог непријатеља твог у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више.
9Toe David mah Abishai khaeah, Hum hmah; Angraeng mah moithawk nok ih kami loe zaehaih om ai ah mi mah maw ban phok thai tih?
9А Давид рече Ависају: Немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњег и бити прав?
10David mah, Angraeng hing baktih toengah, Angraeng angmah anih to hum tih, to tih ai boeh loe angmah ih atue phak naah dueh tih, to tih ai boeh loe misatuk naah anghmaa angtaa tih.
10Још рече Давид: Тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути.
11Toe Angraeng mah situi bawh ih kami nuiah ban phok han Angraeng mah pakaa. A lu taeng ih tayae hoi tui tabu to mah la pae ving si loe, amlaem si, tiah a naa.
11Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњег! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо.
12To pongah David mah Saul lu taeng ih tayae hoi tui tabu to lak moe, caeh hoi ving; mi mah doeh hnu ai, mi mah doeh panoek ai; Angraeng mah iih mueksak pongah, nihcae loe iih o boih, mi doeh anglawt o ai.
12И Давид узе копље и чашу за воду, што беше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не виде и не осети, нити се који пробуди, него сви спаваху, јер беше напао на њих тврд сан од Господа.
13To naah David loe nihnik salak hoi kangthla kue ahmuen, mae laep bangah caeh moe, maesom nuiah angdoet.
13И Давид, прешавши на другу страну, стаде наврх брда издалека; и беше између њих много места.
14David mah kaminawk hoi Ner capa Abner to hang thuih; Abner, ka lok hae nang pathim mak ai maw? tiah a naa. Abner mah, Siangpahrang hang thuih kami loe mi aa? tiah a naa.
14И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нировог говорећи: Што се не одазиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: Који си ти што вичеш цара?
15David mah, Nang loe misahoih kami maeto ah na oh na ai maw? Nang baktiah mi maw Israel thungah kaom? Tipongah na siangpahrang to na toep ai loe? Na angraeng siangpahrang to hum hanah kami maeto angzoh boeh.
15А Давид рече Авениру: Ниси ли ти јунак? И ко је као ти у Израиљу? Зашто ниси чувао цара господара свог? Јер је ишао један из народа да убије господара твог.
16Na sak ih hmuen loe hoih ai. Angraeng loe hing baktih toengah, Angraeng mah situi hoi bawh ih na angraeng to kahoih ah na toep ai pongah, na duek han oh. Khenah, siangpahrang lu taeng ih tayae hoi tui tabu loe naa ah maw oh ving boeh? tiah a naa.
16Ниси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нисте чували господара свог, помазаника Господњег. Ето, гледај, где је копље царево и чаша за воду што му беше чело главе?
17Saul mah David ih lok to panoek naah, To lok loe, ka capa David ih lok maw? tiah a naa. David mah, Aw ka angraeng, siangpahrang, kai ih lok ni, tiah a naa.
17Тада Саул позна глас Давидов, и рече: Је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: Мој је глас, царе господару!
18To pacoengah anih mah, Tipongah ka angraeng mah na tamna to patom khing loe? Timaw ka sak, ka ban mah tih sethaih maw sak?
18Још рече: Зашто господар мој гони слугу свог? Јер шта сам учинио? И како је зло у руци мојој?
19Ka angraeng siangpahrang, vaihi na tamna ih lok hae tahngai ah. Kai naeh hanah Angraeng mah na pahruek nahaeloe, a paek ih hmuen to talawk nasoe, toe kaminawk mah pahruek nahaeloe, Angraeng hmaa ah kasae tongh nasoe; nihcae mah, Caeh ah loe, kalah sithawnawk to bok ah, tiah ang naa o, vaihniah Angraeng qawktoephaih ahmuen thung hoiah nang to ang haek o boeh.
19Зато сада царе господару мој, послушај речи слуге свог. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим наследства Господњег, и рекоше: Иди, служи туђим боговима.
20To pongah Angraeng hmaa ah ka thii hae long ah krahsak hmah; kami mah mae nuiah tarik amee baktih toengah, Israel siangpahrang mah uithlinawk to amee toeng, tiah a naa.
20Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих, јер цар Израиљев изађе да тражи буву једну, као кад ко гони јаребицу по планини.
21To naah Saul mah, Ka zae boeh; ka capa David amlaem lai ah; vaihniah ka hinghaih atho kaom ah nang suek pongah, nang hae kang hum mak ai boeh; kai loe kamthu baktiah tok ka sak moe, paroeai ka zae boeh, tiah a naa.
21Тада рече Саул: Згрешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти више чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погрешио сам веома.
22David mah, Siangpahrang ih tayae loe hae ah oh, nangmah ih kami thendoeng maeto angzo nasoe loe, la nasoe.
22А Давид одговори и рече: Ево копља царевог; нека дође који од момака и нека га узме.
23Angraeng mah kaminawk boih khaeah, angmah ih toenghaih hoi a oepthohhaih tangqum to paek; Angraeng mah vaihniah nang hae ka ban ah paek boeh; toe Angraeng mah situi bawh ih kami khaeah ban ka phok mak ai.
23А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вери његовој. Јер те беше предао Господ данас у руке моје, али не хтех дигнути руке своје на помазаника Господњег.
24Khenah, Vaihniah na hinghaih atho kang ohsak baktih toengah, Angraeng mah doeh ka hinghaih hae atho omsak toeng nasoe loe, raihaih thung hoi ka na pahlong nasoe, tiah a naa.
24И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље.
25To naah Saul mah, David khaeah, Ka capa David, tahamhoihaih om nasoe; na sak ih hmuen boih nuiah lensawkhaih hoi akoep nasoe loe, pazawkhaih tawn nasoe, tiah a naa. To pongah David loe angmah ih loklam ah caeh, Saul doeh angmah im ah amlaem let.
25А Саул рече Давиду: Да си благословен, сине мој Давиде! Извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје место.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.