Ӂенеза 1
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ла ынчепут, Думнезеу а фэкут черуриле ши пэмынтул.
1У почетку створи Бог небо и земљу.
2Пэмынтул ера пустиу ши гол; песте фаца адынкулуй де апе ера ынтунерик, ши Духул луй Думнезеу Се мишка пе дясупра апелор.
2А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
3Думнезеу а зис: „Сэ фие луминэ!” Ши а фост луминэ.
3И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.
4Думнезеу а вэзут кэ лумина ера бунэ ши Думнезеу а деспэрцит лумина де ынтунерик.
4И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.
5Думнезеу а нумит лумина зи, яр ынтунерикул л-а нумит ноапте. Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа ынтый.
5И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
6Думнезеу а зис: „Сэ фие о ынтиндере ынтре апе ши еа сэ деспартэ апеле де апе.”
6Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
7Ши Думнезеу а фэкут ынтиндеря, ши еа а деспэрцит апеле каре сунт дедесубтул ынтиндерий де апеле каре сунт дясупра ынтиндерий. Ши аша а фост.
7И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
8Думнезеу а нумит ынтиндеря чер. Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а доуа.
8А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
9Думнезеу а зис: „Сэ се стрынгэ ла ун лок апеле каре сунт дедесубтул черулуй ши сэ се арате ускатул!” Ши аша а фост.
9Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
10Думнезеу а нумит ускатул пэмынт, яр грэмада де апе а нумит-о мэрь. Думнезеу а вэзут кэ лукрул ачеста ера бун.
10И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
11Апой Думнезеу а зис: „Сэ дя пэмынтул вердяцэ, ярбэ ку сэмынцэ, помь родиторь, каре сэ факэ род дупэ союл лор ши каре сэ айбэ ын ей сэмынца лор пе пэмынт.” Ши аша а фост.
11Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12Пэмынтул а дат вердяцэ, ярбэ ку сэмынцэ дупэ союл ей ши помь каре фак род ши каре ышь ау сэмынца ын ей, дупэ союл лор. Думнезеу а вэзут кэ лукрул ачеста ера бун.
12И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
13Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а трея.
13И би вече и би јутро, дан трећи.
14Думнезеу а зис: „Сэ фие ниште луминэторь ын ынтиндеря черулуй, ка сэ деспартэ зиуа де ноапте; ей сэ фие ниште семне каре сэ арате времуриле, зилеле ши аний
14Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
15ши сэ служяскэ де луминэторь ын ынтиндеря черулуй, ка сэ луминезе пэмынтул.” Ши аша а фост.
15и нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16Думнезеу а фэкут чей дой марь луминэторь, ши ануме: луминэторул чел май маре, ка сэ стэпыняскэ зиуа, ши луминэторул чел май мик, ка сэ стэпыняскэ ноаптя; а фэкут ши стелеле.
16И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
17Думнезеу й-а ашезат ын ынтиндеря черулуй, ка сэ луминезе пэмынтул,
17И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18сэ стэпыняскэ зиуа ши ноаптя ши сэ деспартэ лумина де ынтунерик. Думнезеу а вэзут кэ лукрул ачеста ера бун.
18И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
19Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а патра.
19И би вече и би јутро, дан четврти.
20Думнезеу а зис: „Сэ мишуне апеле де вецуитоаре ши сэ збоаре пэсэрь дясупра пэмынтулуй пе ынтиндеря черулуй.”
20Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
21Думнезеу а фэкут пештий чей марь ши тоате вецуитоареле каре се мишкэ ши де каре мишунэ апеле, дупэ союриле лор; а фэкут ши орьче пасэре ынарипатэ дупэ союл ей. Думнезеу а вэзут кэ ерау буне.
21И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;
22Думнезеу ле-а бинекувынтат ши а зис: „Крештець, ынмулцици-вэ ши умплець апеле мэрилор; сэ се ынмулцяскэ ши пэсэриле пе пэмынт.”
22и благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
23Астфел а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а чинчя.
23И би вече и би јутро, дан пети.
24Думнезеу а зис: „Сэ дя пэмынтул вецуитоаре дупэ союл лор; вите, тырытоаре ши фяре пэмынтешть дупэ союл лор.” Ши аша а фост.
24Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.
25Думнезеу а фэкут фяреле пэмынтулуй дупэ союл лор, вителе дупэ союл лор ши тоате тырытоареле пэмынтулуй дупэ союл лор. Думнезеу а вэзут кэ ерау буне.
25И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.
26Апой Думнезеу а зис: „Сэ фачем ом дупэ кипул Ностру, дупэ асемэнаря Ноастрэ; ел сэ стэпыняскэ песте пештий мэрий, песте пэсэриле черулуй, песте вите, песте тот пэмынтул ши песте тоате тырытоареле каре се мишкэ пе пэмынт.”
26Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
27Думнезеу а фэкут пе ом дупэ кипул Сэу, л-а фэкут дупэ кипул луй Думнезеу; парте бэрбэтяскэ ши парте фемеяскэ й-а фэкут.
27И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.
28Думнезеу й-а бинекувынтат ши Думнезеу ле-а зис: „Крештець, ынмулцици-вэ, умплець пэмынтул ши супунеци-л ши стэпыниць песте пештий мэрий, песте пэсэриле черулуй ши песте орьче вецуитоаре каре се мишкэ пе пэмынт.”
28И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.
29Ши Думнезеу а зис: „Ятэ кэ в-ам дат орьче ярбэ каре фаче сэмынцэ ши каре есте пе фаца ынтрегулуй пэмынт ши орьче пом каре аре ын ел род ку сэмынцэ: ачаста сэ фие храна воастрэ.
29И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.
30Яр тутурор фярелор пэмынтулуй, тутурор пэсэрилор черулуй ши тутурор виетэцилор каре се мишкэ пе пэмынт, каре ау ын еле о суфларе де вяцэ, ле-ам дат ка хранэ тоатэ ярба верде.” Ши аша а фост.
30А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
31Думнезеу С-а уйтат ла тот че фэкусе ши ятэ кэ ерау фоарте буне. Астфел, а фост о сярэ ши апой а фост о диминяцэ: ачаста а фост зиуа а шася.
31Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.