Ӂенеза 49
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Иаков а кемат пе фиий сэй ши а зис: „Стрынӂеци-вэ ши вэ вой вести че ви се ва ынтымпла ын времуриле каре вор вени.
1После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
2Стрынӂеци-вэ ши аскултаць, фий ай луй Иаков! Аскултаць пе татэл востру Исраел!
2Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.
3Рубен, ту, ынтыюл меу нэскут, Путеря мя ши пырга тэрией меле, Ынтыюл ын вредничие ши ынтыюл ын путере,
3Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.
4Нэвалник ка апеле – ту ну вей май авя ынтыетатя! Кэч те-ай суит ын патул татэлуй тэу, Мь-ай спуркат патул суинду-те ын ел.
4Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.
5Симеон ши Леви сунт фраць; Сэбииле лор сунт ниште унелте де силничие.
5Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
6Ну вряу сэ интре суфлетул меу ла сфатуриле лор, Ну вряу сэ се уняскэ духул меу ку адунаря лор! Кэч, ын мыния лор, ау учис оамень Ши, ын рэутатя лор, ау тэят винеле таурилор.
6У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
7Блестематэ сэ фие мыния лор, пентру кэ а фост пря турбатэ, Ши фурия лор, кэч а фост пря сэлбатикэ! Ый вой ымпэрци ын Иаков Ши-й вой рисипи ын Исраел.
7Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.
8Иудо, ту вей прими лауделе фрацилор тэй. Мына та ва апука де чафэ пе врэжмаший тэй. Фиий татэлуй тэу се вор ынкина пынэ ла пэмынт ынаинтя та.
8Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.
9Иуда есте ун пуй де леу. Ту те-ай ынторс де ла мэчел, фиуле! Иуда ышь плякэ ӂенункий, се кулкэ ынтокмай ка ун леу, Ка о леоайкэ: чине-л ва скула?
9Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?
10Тоягул де домние ну се ва депэрта дин Иуда, Нич тоягул де кырмуире динтре пичоареле луй, Пынэ ва вени Шило, Ши де Ел вор аскулта попоареле.
10Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.
11Ел ышь лягэ мэгарул де вицэ Ши де чел май бун бутук де вицэ мынзул мэгэрицей луй; Ышь спалэ хайна ын вин Ши мантауа ын сынӂеле стругурилор.
11Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.
12Аре окий роший де вин Ши динций албь де лапте.
12Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.
13Забулон ва локуи пе цэрмул мэрилор, Лынгэ лиманул корэбиилор, Ши хотарул луй се ва ынтинде ынспре Сидон.
13Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
14Исахар есте ун мэгар осос, Каре се кулкэ ын граждурь.
14Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,
15Веде кэ локул унде се одихнеште есте плэкут Ши кэ цинутул луй есте мэрец; Ышь плякэ умэрул суб поварэ Ши се супуне бирулуй.
15И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
16Дан ва жудека пе попорул сэу, Ка уна дин семинцииле луй Исраел.
16Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.
17Дан ва фи ун шарпе пе друм, О нэпыркэ пе кэраре, Мушкынд кэлкыеле калулуй, Фэкынд сэ кадэ кэлэрецул пе спате.
17Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.
18Ын ажуторул Тэу нэдэждуеск, Доамне!
18Господе, Тебе чекам да ме избавиш.
19Песте Гад вор да иуреш чете ынармате, Дар ши ел ва да иуреш песте еле ши ле ва урмэри.
19А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.
20Ашер дэ о хранэ минунатэ; Ел ва да букате алесе ымпэрацилор.
20У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
21Нефтали есте о чербоайкэ слободэ, Ростеште кувинте фрумоасе.
21Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.
22Иосиф есте влэстарул унуй пом родитор, Влэстарул унуй пом родитор сэдит лынгэ ун извор; Рамуриле луй се ыналцэ дясупра зидулуй.
22Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.
23Аркаший л-ау ацыцат, ау арункат сэӂець Ши л-ау урмэрит ку ура лор.
23Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,
24Дар аркул луй а рэмас таре Ши мыниле луй ау фост ынтэрите Де мыниле Путерникулуй луй Иаков: Ши а ажунс астфел пэсторул, стынка луй Исраел.
24Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,
25Ачаста есте лукраря Думнезеулуй татэлуй тэу, каре те ва ажута; Ачаста есте лукраря Челуй Атотпутерник, каре те ва бинекувынта Ку бинекувынтэриле черурилор де сус, Ку бинекувынтэриле апелор де жос, Ку бинекувынтэриле цыцелор ши але пынтечелуй мамей.
25Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.
26Бинекувынтэриле татэлуй тэу Ынтрек бинекувынтэриле пэринцилор мей ши се ыналцэ Пынэ ын крештетул дялурилор вешниче: Еле сэ винэ песте капул луй Иосиф, Песте крештетул капулуй домнулуй фрацилор сэй!
26Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.
27Бениамин есте ун луп каре сфышие; Диминяца мэнынкэ прада, Яр сяра ымпарте прада рэпитэ.”
27Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.
28Ачештя сунт тоць чей че алкэтуеск челе доуэспрезече семинций але луй Исраел. Ши ачестя сунт лукруриле пе каре ли ле-а спус татэл лор кынд й-а бинекувынтат. Й-а бинекувынтат пе фиекаре ку о бинекувынтаре деосебитэ.
28Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
29Апой ле-а дат порунка урмэтоаре: „Еу ам сэ фиу адэугат ла попорул меу, деч сэ мэ ынгропаць ымпреунэ ку пэринций мей, ын пештера каре есте ын огорул хетитулуй Ефрон,
29Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
30ын пештера дин огорул Макпела, каре есте фацэ ын фацэ ку Мамре, ын цара Канаан. Ачеста есте огорул пе каре л-а кумпэрат Авраам де ла хетитул Ефрон ка мошие де ынмормынтаре.
30у пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
31Аколо ау ынгропат пе Авраам ши пе Сара, неваста луй; аколо ау ынгропат пе Исаак ши пе Ребека, неваста луй, ши аколо ам ынгропат еу пе Лея.
31Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.
32Огорул ши пештера каре се афлэ аколо ау фост кумпэрате де ла фиий луй Хет.”
32А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.
33Кынд а испрэвит Иаков де дат порунчь фиилор сэй, шь-а трас пичоареле ын пат, шь-а дат духул ши а фост адэугат ла попорул сэу.
33А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.