Genesis 49
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Vocavit autem Jacob filios suos, et ait eis: Congregamini, ut annuntiem quæ ventura sunt vobis in diebus novissimis.
1После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
2[Congregamini, et audite, filii Jacob, audite Israël patrem vestrum:
2Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.
3Ruben, primogenitus meus, tu fortitudo mea, et principium doloris mei; prior in donis, major in imperio.
3Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.
4Effusus es sicut aqua, non crescas: quia ascendisti cubile patris tui, et maculasti stratum ejus.
4Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.
5Simeon et Levi fratres vasa iniquitatis bellantia.
5Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
6In consilium eorum non veniat anima mea, et in cœtu illorum non sit gloria mea: quia in furore suo occiderunt virum, et in voluntate sua suffoderunt murum.
6У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
7Maledictus furor eorum, quia pertinax: et indignatio eorum, quia dura: dividam eos in Jacob, et dispergam eos in Israël.
7Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.
8Juda, te laudabunt fratres tui: manus tua in cervicibus inimicorum tuorum, adorabunt te filii patris tui.
8Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.
9Catulus leonis Juda: ad prædam, fili mi, ascendisti: requiescens accubuisti ut leo, et quasi leæna: quis suscitabit eum?
9Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?
10Non auferetur sceptrum de Juda, et dux de femore ejus, donec veniat qui mittendus est, et ipse erit expectatio gentium.
10Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.
11Ligans ad vineam pullum suum, et ad vitem, o fili mi, asinam suam, lavabit in vino stolam suam et in sanguine uvæ pallium suum.
11Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.
12Pulchriores sunt oculi ejus vino, et dentes ejus lacte candidiores.
12Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.
13Zabulon in littore maris habitabit, et in statione navium pertingens usque ad Sidonem.
13Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
14Issachar asinus fortis accubans inter terminos.
14Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,
15Vidit requiem, quod esset bona et terram, quod optima: et supposuit humerum suum ad portandum, factusque est tributis serviens.
15И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
16Dan judicabit populum suum sicut et alia tribus in Israël.
16Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.
17Fiat Dan coluber in via, cerastes in semita, mordens ungulas equi, ut cadat ascensor ejus retro.
17Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.
18Salutare tuum expectabo, Domine.
18Господе, Тебе чекам да ме избавиш.
19Gad, accinctus præliabatur ante eum: et ipse accingetur retrorsum.
19А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.
20Aser, pinguis panis ejus, et præbebit delicias regibus.
20У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
21Nephthali, cervus emissus, et dans eloquia pulchritudinis.
21Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.
22Filius accrescens Joseph, filius accrescens et decorus aspectu: filiæ discurrerunt super murum.
22Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.
23Sed exasperaverunt eum et jurgati sunt, invideruntque illi habentes jacula.
23Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,
24Sedit in forti arcus ejus, et dissoluta sunt vincula brachiorum et manuum illius per manus potentis Jacob: inde pastor egressus est, lapis Israël.
24Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,
25Deus patris tui erit adjutor tuus, et omnipotens benedicet tibi benedictionibus cæli desuper, benedictionibus abyssi jacentis deorsum, benedictionibus uberum et vulvæ.
25Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.
26Benedictiones patris tui confortatæ sunt benedictionibus patrum ejus, donec veniret desiderium collium æternorum: fiant in capite Joseph, et in vertice Nazaræi inter fratres suos.
26Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.
27Benjamin lupus rapax, mane comedat prædam, et vespere dividet spolia.]
27Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.
28Omnes hi in tribubus Israël duodecim: hæc locutus est eis pater suus, benedixitque singulis benedictionibus propriis.
28Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
29Et præcepit eis, dicens: Ego congregor ad populum meum: sepelite me cum patribus meis in spelunca duplici quæ est in agro Ephron Hethæi,
29Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
30contra Mambre in terra Chanaan, quam emit Abraham cum agro ab Ephron Hethæo in possessionem sepulchri.
30у пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
31Ibi sepelierunt eum, et Saram uxorem ejus: ibi sepultus est Isaac cum Rebecca conjuge sua: ibi et Lia condita jacet.
31Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.
32Finitisque mandatis quibus filios instruebat, collegit pedes suos super lectulum, et obiit: appositusque est ad populum suum.
32А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.
no verse 33 in this text
33А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.