Genesis 30
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Cernens autem Rachel quod infecunda esset, invidit sorori suæ, et ait marito suo: Da mihi liberos, alioquin moriar.
1А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.
2Cui iratus respondit Jacob: Num pro Deo ego sum, qui privavit te fructu ventris tui?
2А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?
3At illa: Habeo, inquit, famulam Balam: ingredere ad illam, ut pariat super genua mea, et habeam ex illa filios.
3А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње.
4Deditque illi Balam in conjugium: quæ,
4И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.
5ingresso ad se viro, concepit, et peperit filium.
5И затрудне Вала, и роди Јакову сина.
6Dixitque Rachel: Judicavit mihi Dominus, et exaudivit vocem meam, dans mihi filium, et idcirco appellavit nomen ejus Dan.
6А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.
7Rursumque Bala concipiens, peperit alterum,
7И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову;
8pro quo ait Rachel: Comparavit me Deus cum sorore mea, et invalui: vocavitque eum Nephthali.
8а Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.
9Sentiens Lia quod parere desiisset, Zelpham ancillam suam marito tradidit.
9А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.
10Qua post conceptum edente filium,
10И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;
11dixit: Feliciter, et idcirco vocavit nomen ejus Gad.
11и Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад.
12Peperit quoque Zelpha alterum.
12Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;
13Dixitque Lia: Hoc pro beatitudine mea: beatam quippe me dicent mulieres: propterea appellavit eum Aser.
13и рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир.
14Egressus autem Ruben tempore messis triticeæ in agrum, reperit mandragoras, quas matri Liæ detulit. Dixitque Rachel: Da mihi partem de mandragoris filii tui.
14А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.
15Illa respondit: Parumne tibi videtur quod præripueris maritum mihi, nisi etiam mandragoras filii mei tuleris? Ait Rachel: Dormiat tecum hac nocte pro mandragoris filii tui.
15А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.
16Redeuntique ad vesperam Jacob de agro, egressa est in occursum ejus Lia, et Ad me, inquit, intrabis: quia mercede conduxi te pro mandragoris filii mei. Dormivitque cum ea nocte illa.
16И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.
17Et exaudivit Deus preces ejus, concepitque et peperit filium quintum,
17А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина.
18et ait: Dedit Deus mercedem mihi, quia dedi ancillam meam viro meo: appellavitque nomen ejus Issachar.
18И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар.
19Rursum Lia concipiens, peperit sextum filium,
19И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина;
20et ait: Dotavit me Deus dote bona: etiam hac vice mecum erit maritus meus, eo quod genuerim ei sex filios: et idcirco appellavit nomen ejus Zabulon.
20и рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон.
21Post quem peperit filiam, nomine Dinam.
21Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина.
22Recordatus quoque Dominus Rachelis, exaudivit eam, et aperuit vulvam ejus.
22Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.
23Quæ concepit, et peperit filium, dicens: Abstulit Deus opprobrium meum.
23И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.
24Et vocavit nomen ejus Joseph, dicens: Addat mihi Dominus filium alterum.
24И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина.
25Nato autem Joseph, dixit Jacob socero suo: Dimitte me ut revertar in patriam, et ad terram meam.
25А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу.
26Da mihi uxores, et liberos meos, pro quibus servivi tibi, ut abeam: tu nosti servitutem qua servivi tibi.
26Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.
27Ait illi Laban: Inveniam gratiam in conspectu tuo, experimento didici, quia benedixerit mihi Deus propter te:
27А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.
28constitue mercedem tuam quam dem tibi.
28И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.
29At ille respondit: Tu nosti quomodo servierim tibi, et quanta in manibus meis fuerit possessio tua.
29А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.
30Modicum habuisti antequam venirem ad te, et nunc dives effectus es: benedixitque tibi Dominus ad introitum meum. Justum est igitur ut aliquando provideam etiam domui meæ.
30Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?
31Dixitque Laban: Quid tibi dabo? At ille ait: Nihil volo: sed si feceris quod postulo, iterum pascam, et custodiam pecora tua.
31И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:
32Gyra omnes greges tuos, et separa cunctas oves varias, et sparso vellere; quodcumque furvum, et maculosum, variumque fuerit, tam in ovibus quam in capris, erit merces mea.
32Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно између оваца, и шта је с белегом и шарено између коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата.
33Respondebitque mihi cras justitia mea, quando placiti tempus advenerit coram te: et omnia quæ non fuerint varia, et maculosa, et furva, tam in ovibus quam in capris, furti me arguent.
33Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.
34Dixitque Laban: Gratum habeo quod petis.
34А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао.
35Et separavit in die illa capras, et oves, et hircos, et arietes varios, atque maculosos: cunctum autem gregem unicolorem, id est albi et nigri velleris, tradidit in manu filiorum suorum.
35И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.
36Et posuit spatium itineris trium dierum inter se et generum, qui pascebat reliquos greges ejus.
36И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову.
37Tollens ergo Jacob virgas populeas virides, et amygdalinas, et ex platanis, ex parte decorticavit eas: detractisque corticibus, in his, quæ spoliata fuerant, candor apparuit: illa vero quæ integra fuerant, viridia permanserunt: atque in hunc modum color effectus est varius.
37И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима.
38Posuitque eas in canalibus, ubi effundebatur aqua: ut cum venissent greges ad bibendum, ante oculos haberent virgas, et in aspectu earum conciperent.
38И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.
39Factumque est ut in ipso calore coitus, oves intuerentur virgas, et parerent maculosa, et varia, et diverso colore respersa.
39И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се млађаше беше с белегом, прутасто и шарено.
40Divisitque gregem Jacob, et posuit virgas in canalibus ante oculos arietum: erant autem alba et nigra quæque, Laban; cetera vero, Jacob, separatis inter se gregibus.
40И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом.
41Igitur quando primo tempore ascendebantur oves, ponebat Jacob virgas in canalibus aquarum ante oculos arietum et ovium, ut in earum contemplatione conciperent:
41И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;
42quando vero serotina admissura erat, et conceptus extremus, non ponebat eas. Factaque sunt ea quæ erant serotina, Laban: et quæ primi temporis, Jacob.
42а кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.
43Ditatusque est homo ultra modum, et habuit greges multos, ancillas et servos, camelos et asinos.
43И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.