Бытие

Old Testament

New Testament

Chapter 30
Synodal Translation (Син…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1И увидела Рахиль, что она не рождает детей Иакову, и позавидовала Рахиль сестре своей, и сказала Иакову: дай мне детей, а если не так, я умираю.
1А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.
2Иаков разгневался на Рахиль и сказал ей: разве я Бог, Который не дал тебе плода чрева?
2А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?
3Она сказала: вот служанка моя Валла; войди к ней; пусть она родит на колени мои, чтобы и я имела детей от нее.
3А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње.
4И дала она Валлу, служанку свою, в жену ему; и вошел к ней Иаков.
4И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.
5Валла служанка Рахилина зачала и родила Иакову сына.
5И затрудне Вала, и роди Јакову сина.
6И сказала Рахиль: судил мне Бог, и услышал голос мой, и дал мне сына. Посему нарекла ему имя: Дан.
6А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.
7И еще зачала и родила Валла, служанка Рахилина, другого сына Иакову.
7И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову;
8И сказала Рахиль: борьбою сильною боролась я с сестрою моею и превозмогла. И нарекла ему имя: Неффалим.
8а Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.
9Лия увидела, что перестала рождать, и взяла служанку свою Зелфу, и дала ее Иакову в жену, и он вошел к ней.
9А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.
10И Зелфа, служанка Лиина, зачала и родила Иакову сына.
10И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;
11И сказала Лия: прибавилось. И нарекла ему имя: Гад.
11и Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад.
12И еще зачала Зелфа, служанка Лии, и родила другого сына Иакову.
12Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;
13И сказала Лия: к благу моему, ибо блаженною будут называть меня женщины. И нарекла ему имя: Асир.
13и рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир.
14Рувим пошел во время жатвы пшеницы, и нашел мандрагоровые яблоки в поле, и принес их Лии, матери своей. И Рахиль сказала Лии сестре своей: дай мне мандрагоров сына твоего.
14А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.
15Но Лия сказала ей: неужели мало тебе завладеть мужем моим, что ты домогаешься и мандрагоров сына моего? Рахиль сказала: так пусть он ляжет с тобою эту ночь, за мандрагоры сына твоего.
15А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.
16Иаков пришел с поля вечером, и Лия вышла ему навстречу и сказала: войди ко мне сегодня, ибо я купила тебя за мандрагоры сына моего. И лег он с нею в ту ночь.
16И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.
17И услышал Бог Лию, и она зачала и родила Иакову пятого сына.
17А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина.
18И сказала Лия: Бог дал возмездие мне за то, что я отдала служанку мою мужу моему. И нарекла ему имя: Иссахар что значит возмездие.
18И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар.
19И еще зачала Лия и родила Иакову шестого сына.
19И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина;
20И сказала Лия: Бог дал мне прекрасный дар; теперь будет жить у меня муж мой, ибо я родила ему шесть сынов. И нарекла ему имя: Завулон.
20и рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон.
21Потом родила дочь и нарекла ей имя: Дина.
21Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина.
22И вспомнил Бог о Рахили, и услышал ее Бог, и отверз утробу ее.
22Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.
23Она зачала и родила Иакову сына, и сказала Рахиль: снял Бог позор мой.
23И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.
24И нарекла ему имя: Иосиф, сказав: Господь даст мне и другого сына.
24И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина.
25После того, как Рахиль родила Иосифа, Иаков сказал Лавану: отпусти меня, и пойду я в свое место и в свою землю;
25А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу.
26отдай мне жен моих и детей моих, за которых я служил тебе, и я пойду, ибо ты знаешь службу мою, какую я служил тебе.
26Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.
27И сказал ему Лаван: о, если бы я нашел благоволение пред очами твоими! я примечаю, что за тебя Господь благословил меня.
27А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.
28И сказал: назначь себе награду от меня, и я дам тебе.
28И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.
29И сказал ему Иаков: ты знаешь, как я служил тебе, и каков стал скот твой при мне;
29А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.
30ибо мало было у тебя до меня, а стало много; Господь благословил тебя с приходом моим; когда же я буду работать для своего дома?
30Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?
31И сказал ему Лаван: что дать тебе? Иаков сказал ему: не давай мне ничего. Если только сделаешь мне, что я скажу, то я опять буду пасти и стеречь овец твоих.
31И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:
32Я пройду сегодня по всему стаду овец твоих; отдели из него всякий скот с крапинами и с пятнами, всякую скотину черную из овец, также с пятнами и с крапинами из коз. Такой скот будет наградою мне и будет мой.
32Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно између оваца, и шта је с белегом и шарено између коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата.
33И будет говорить за меня пред тобою справедливость моя в следующее время, когда придешь посмотреть награду мою. Всякая из коз не с крапинами и не с пятнами, и из овец не черная, краденое это у меня.
33Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.
34Лаван сказал ему: хорошо, пусть будет по твоему слову.
34А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао.
35И отделил в тот день козлов пестрых и с пятнами, и всех коз с крапинами и с пятнами, всех, на которых было несколько белого, и всех черных овец, и отдал на руки сыновьям своим;
35И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.
36и назначил расстояние между собою и между Иаковом на три дня пути. Иаков же пас остальной мелкий скот Лаванов.
36И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову.
37И взял Иаков свежих прутьев тополевых, миндальных и яворовых, и вырезал на них Иаков белые полосы, сняв кору до белизны, которая на прутьях,
37И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима.
38и положил прутья с нарезкою перед скотом в водопойных корытах, куда скот приходил пить и где, приходя пить, зачинал пред прутьями.
38И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.
39И зачинал скот пред прутьями, и рождался скот пестрый, и с крапинами, и с пятнами.
39И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се млађаше беше с белегом, прутасто и шарено.
40И отделял Иаков ягнят и ставил скот лицем к пестрому и всему черному скоту Лаванову; и держал свои стада особо и не ставил их вместе со скотом Лавана.
40И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом.
41Каждый раз, когда зачинал скот крепкий, Иаков клал прутья в корытах пред глазами скота, чтобы он зачинал пред прутьями.
41И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;
42А когда зачинал скот слабый, тогда он не клал. И доставался слабый скот Лавану, а крепкий Иакову.
42а кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.
43И сделался этот человек весьма, весьма богатым, и было у него множество мелкого скота и крупного скота, и рабынь, и рабов, и верблюдов, и ослов.
43И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.