Бытие 39
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Иосиф же отведен был в Египет, и купил его из рук Измаильтян, приведших его туда, Египтянин Потифар, царедворец фараонов, начальник тело-хранителей.
1А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповедник стражарски, човек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо.
2И был Господь с Иосифом: он был успешен в делах и жил в доме господина своего, Египтянина.
2И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца.
3И увидел господин его, что Господь с ним и что всему, что он делает, Господь в руках его дает успех.
3И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој.
4И снискал Иосиф благоволение в очах его и служил ему. И он поставил его над домом своим, и все, что имел, отдал на руки его.
4И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке.
5И с того времени, как он поставил его над домом своим и над всем, что имел, Господь благословил дом Египтянина ради Иосифа, и было благословение Господне на всем, что имел он в доме и в поле его.
5А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу.
6И оставил он все, что имел, в руках Иосифа и не знал при нем ничего, кроме хлеба, который он ел. Иосиф же был красив станом и красив лицем.
6И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица.
7И обратила взоры на Иосифа жена господина его и сказала: спи со мною.
7И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.
8Но он отказался и сказал жене господина своего: вот, господин мой не знает при мне ничего в доме, и все, что имеет, отдал в мои руки;
8А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке.
9нет больше меня в доме сем; и он не запретил мне ничего, кроме тебя, потому что ты жена ему; как же сделаю я сие великое зло и согрешу пред Богом?
9Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?
10Когда так она ежедневно говорила Иосифу, а он не слушался ее, чтобы спать с нею и быть с нею,
10И она говораше такве речи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.
11случилось в один день, что он вошел в дом делать дело свое, а никого из домашних тут в доме не было;
11А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не беше никога од домашњих у кући,
12она схватила его за одежду его и сказала: ложись со мной. Но он, оставив одежду свою в руках ее, побежал и выбежал вон.
12она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставивши јој у рукама хаљину своју побеже и отиде.
13Она же, увидев, что он оставил одежду свою в руках ее и побежал вон,
13А кад она виде где јој остави у рукама хаљину своју и побеже,
14кликнула домашних своих и сказала им так: посмотрите, он привел к нам Еврея ругаться над нами. Он пришел ко мне, чтобы лечь со мною, но я закричала громким голосом,
14викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках гласно;
15и он, услышав, что я подняла вопль и закричала, оставил у меня одежду свою, и побежал, и выбежал вон.
15а он кад чу где вичем, остави хаљину своју код мене и побеже и отиде.
16И оставила одежду его у себя до прихода господина его в дом свой.
16И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.
17И пересказала ему те же слова, говоря: раб Еврей, которого ты привел к нам, приходил ко мне ругаться надо мною и говорил мне: лягу я с тобою,
17А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, кога си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;
18но, когда услышал, что я подняла вопль и закричала, он оставил у меня одежду свою и убежал вон.
18а ја повиках гласно, те он остави хаљину своју код мене и побеже.
19Когда господин его услышал слова жены своей, которые она сказала ему, говоря: так поступил со мною раб твой, то воспылал гневом;
19А кад господар његов чу речи жене своје где му рече: То ми је учинио слуга твој, разгневи се врло.
20и взял Иосифа господин его и отдал его в темницу, где заключены узники царя. И был он там в темнице.
20И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници.
21И Господь был с Иосифом, и простер к нему милость, и даровал ему благоволение в очах начальника темницы.
21Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару.
22И отдал начальник темницы в руки Иосифу всех узников, находившихся в темнице, и во всем, что они там ни делали, он был распорядителем.
22И повери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и шта је год требало онде чинити он уређиваше.
23Начальник темницы и не смотрел ни за чем, что было у него в руках, потому что Господь был с Иосифом, и во всем, что он делал, Господь давал успех.
23И тамничар не надгледаше ништа што беше у Јосифовој руци, јер Господ беше с њим; и шта год чињаше, Господ вођаше у напредак.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.