Бытие

Old Testament

New Testament

Chapter 39
Synodal Translation (Син…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Иосиф же отведен был в Египет, и купил его из рук Измаильтян, приведших его туда, Египтянин Потифар, царедворец фараонов, начальник тело-хранителей.
1А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповедник стражарски, човек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо.
2И был Господь с Иосифом: он был успешен в делах и жил в доме господина своего, Египтянина.
2И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца.
3И увидел господин его, что Господь с ним и что всему, что он делает, Господь в руках его дает успех.
3И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој.
4И снискал Иосиф благоволение в очах его и служил ему. И он поставил его над домом своим, и все, что имел, отдал на руки его.
4И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке.
5И с того времени, как он поставил его над домом своим и над всем, что имел, Господь благословил дом Египтянина ради Иосифа, и было благословение Господне на всем, что имел он в доме и в поле его.
5А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу.
6И оставил он все, что имел, в руках Иосифа и не знал при нем ничего, кроме хлеба, который он ел. Иосиф же был красив станом и красив лицем.
6И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица.
7И обратила взоры на Иосифа жена господина его и сказала: спи со мною.
7И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.
8Но он отказался и сказал жене господина своего: вот, господин мой не знает при мне ничего в доме, и все, что имеет, отдал в мои руки;
8А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке.
9нет больше меня в доме сем; и он не запретил мне ничего, кроме тебя, потому что ты жена ему; как же сделаю я сие великое зло и согрешу пред Богом?
9Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?
10Когда так она ежедневно говорила Иосифу, а он не слушался ее, чтобы спать с нею и быть с нею,
10И она говораше такве речи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.
11случилось в один день, что он вошел в дом делать дело свое, а никого из домашних тут в доме не было;
11А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не беше никога од домашњих у кући,
12она схватила его за одежду его и сказала: ложись со мной. Но он, оставив одежду свою в руках ее, побежал и выбежал вон.
12она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставивши јој у рукама хаљину своју побеже и отиде.
13Она же, увидев, что он оставил одежду свою в руках ее и побежал вон,
13А кад она виде где јој остави у рукама хаљину своју и побеже,
14кликнула домашних своих и сказала им так: посмотрите, он привел к нам Еврея ругаться над нами. Он пришел ко мне, чтобы лечь со мною, но я закричала громким голосом,
14викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках гласно;
15и он, услышав, что я подняла вопль и закричала, оставил у меня одежду свою, и побежал, и выбежал вон.
15а он кад чу где вичем, остави хаљину своју код мене и побеже и отиде.
16И оставила одежду его у себя до прихода господина его в дом свой.
16И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.
17И пересказала ему те же слова, говоря: раб Еврей, которого ты привел к нам, приходил ко мне ругаться надо мною и говорил мне: лягу я с тобою,
17А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, кога си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;
18но, когда услышал, что я подняла вопль и закричала, он оставил у меня одежду свою и убежал вон.
18а ја повиках гласно, те он остави хаљину своју код мене и побеже.
19Когда господин его услышал слова жены своей, которые она сказала ему, говоря: так поступил со мною раб твой, то воспылал гневом;
19А кад господар његов чу речи жене своје где му рече: То ми је учинио слуга твој, разгневи се врло.
20и взял Иосифа господин его и отдал его в темницу, где заключены узники царя. И был он там в темнице.
20И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници.
21И Господь был с Иосифом, и простер к нему милость, и даровал ему благоволение в очах начальника темницы.
21Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару.
22И отдал начальник темницы в руки Иосифу всех узников, находившихся в темнице, и во всем, что они там ни делали, он был распорядителем.
22И повери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и шта је год требало онде чинити он уређиваше.
23Начальник темницы и не смотрел ни за чем, что было у него в руках, потому что Господь был с Иосифом, и во всем, что он делал, Господь давал успех.
23И тамничар не надгледаше ништа што беше у Јосифовој руци, јер Господ беше с њим; и шта год чињаше, Господ вођаше у напредак.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.