Бытие 8
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1И вспомнил Бог о Ное, и о всех зверях, и о всех скотах, и о всех птицах, и о всех гадах пресмыкающихся, бывших с ним в ковчеге; и навел Бог ветер на землю, и воды остановились.
1А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
2И закрылись источники бездны и окна небесные, и перестал дождь с неба.
2И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3Вода же постепенно возвращалась с земли, и стала убывать вода по окончании ста пятидесяти дней.
3И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
4И остановился ковчег в седьмом месяце, в семнадцатый день месяца, на горах Араратских.
4те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
5Вода постоянно убывала до десятого месяца; в первый день десятого месяца показались верхи гор.
5И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
6По прошествии сорока дней Ной открыл сделанное им окно ковчега
6А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
7и выпустил ворона, чтобы видеть, убыла ли вода с земли, который, вылетев, отлетал и прилетал, пока осушилась земля от воды.
7и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
8Потом выпустил от себя голубя, чтобы видеть, сошла ли вода с лица земли,
8Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
9но голубь не нашел места покоя для ног своих и возвратился к нему в ковчег, ибо вода была еще на поверхности всей земли; и он простер руку свою, и взял его, и принял к себе в ковчег.
9А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10И помедлил еще семь дней других и опять выпустил голубя из ковчега.
10И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега.
11Голубь возвратился к нему в вечернее время, и вот, свежий масличный лист во рту у него, и Ной узнал, что вода сошла с земли.
11И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12Он помедлил еще семь дней других и опять выпустил голубя; и он уже не возвратился к нему.
12Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13Шестьсот первого года жизни Ноевой к первому дню первого месяца иссякла вода на земле; и открыл Ной кровлю ковчега и посмотрел, и вот, обсохла поверхность земли.
13Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
14И во втором месяце, к двадцать седьмому дню месяца, земля высохла.
14А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
15И сказал Господь Бог Ною:
15Тада рече Бог Ноју говорећи:
16выйди из ковчега ты и жена твоя, и сыновья твои, и жены сынов твоих с тобою;
16Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17выведи с собою всех животных, которые с тобою, от всякой плоти, из птиц, и скотов, и всех гадов, пресмыкающихся по земле: пусть разойдутся они по земле, и пусть плодятся и размножаются на земле.
17све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18И вышел Ной и сыновья его, и жена его, и жены сынов его с ним;
18И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
19все звери, и весь скот, и все гады, и все птицы, все движущееся по земле, по родам своим, вышли из ковчега.
19Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
20И устроил Ной жертвенник Господу; и взял из всякого скота чистого и из всех птиц чистых и принес во всесожжение на жертвеннике.
20И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21И обонял Господь приятное благоухание, и сказал Господь Бог в сердце Своем: не буду больше проклинать землю за человека, потому что помышление сердца человеческого - зло от юности его; и не буду больше поражать всего живущего, как Я сделал:
21И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
22впредь во все дни земли сеяние и жатва, холод и зной, лето и зима, день и ночь не прекратятся.
22Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.