Genèse 8
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Dieu se souvint de Noé, de tous les animaux et de tout le bétail qui étaient avec lui dans l’arche; et Dieu fit passer un vent sur la terre, et les eaux s’apaisèrent.
1А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
2Les sources de l’abîme et les écluses des cieux furent fermées, et la pluie ne tomba plus du ciel.
2И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3Les eaux se retirèrent de dessus la terre, s’en allant et s’éloignant, et les eaux diminuèrent au bout de cent cinquante jours.
3И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
4Le septième mois, le dix-septième jour du mois, l’arche s’arrêta sur les montagnes d’Ararat.
4те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
5Les eaux allèrent en diminuant jusqu’au dixième mois. Le dixième mois, le premier jour du mois, apparurent les sommets des montagnes.
5И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
6Au bout de quarante jours, Noé ouvrit la fenêtre qu’il avait faite à l’arche.
6А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
7Il lâcha le corbeau, qui sortit, partant et revenant, jusqu’à ce que les eaux eussent séché sur la terre.
7и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
8Il lâcha aussi la colombe, pour voir si les eaux avaient diminué à la surface de la terre.
8Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
9Mais la colombe ne trouva aucun lieu pour poser la plante de son pied, et elle revint à lui dans l’arche, car il y avait des eaux à la surface de toute la terre. Il avança la main, la prit, et la fit rentrer auprès de lui dans l’arche.
9А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10Il attendit encore sept autres jours, et il lâcha de nouveau la colombe hors de l’arche.
10И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега.
11La colombe revint à lui sur le soir; et voici, une feuille d’olivier arrachée était dans son bec. Noé connut ainsi que les eaux avaient diminué sur la terre.
11И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12Il attendit encore sept autres jours; et il lâcha la colombe. Mais elle ne revint plus à lui.
12Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13L’an six cent un, le premier mois, le premier jour du mois, les eaux avaient séché sur la terre. Noé ôta la couverture de l’arche: il regarda, et voici, la surface de la terre avait séché.
13Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
14Le second mois, le vingt-septième jour du mois, la terre fut sèche.
14А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
15Alors Dieu parla à Noé, en disant:
15Тада рече Бог Ноју говорећи:
16Sors de l’arche, toi et ta femme, tes fils et les femmes de tes fils avec toi.
16Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17Fais sortir avec toi tous les animaux de toute chair qui sont avec toi, tant les oiseaux que le bétail et tous les reptiles qui rampent sur la terre: qu’ils se répandent sur la terre, qu’ils soient féconds et multiplient sur la terre.
17све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18Et Noé sortit, avec ses fils, sa femme, et les femmes de ses fils.
18И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
19Tous les animaux, tous les reptiles, tous les oiseaux, tout ce qui se meut sur la terre, selon leurs espèces, sortirent de l’arche.
19Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
20Noé bâtit un autel à l’Éternel; il prit de toutes les bêtes pures et de tous les oiseaux purs, et il offrit des holocaustes sur l’autel.
20И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21L’Éternel sentit une odeur agréable, et l’Éternel dit en son cœur: Je ne maudirai plus la terre, à cause de l’homme, parce que les pensées du cœur de l’homme sont mauvaises dès sa jeunesse; et je ne frapperai plus tout ce qui est vivant, comme je l’ai fait.
21И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
22Tant que la terre subsistera, les semailles et la moisson, le froid et la chaleur, l’été et l’hiver, le jour et la nuit ne cesseront point.
22Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.