Genesis 8
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And God remembered Noah, and every living thing, and all the cattle that were with him in the ark; and God made a wind to pass over the earth, and the waters assuaged;
1А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
2the fountains also of the deep and the windows of heaven were stopped, and the rain from heaven was restrained.
2И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3And the waters returned from off the earth continually; and after the end of a hundred and fifty days the waters decreased.
3И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
4And the ark rested in the seventh month, on the seventeenth day of the month, upon the mountains of Ararat.
4те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
5And the waters decreased continually until the tenth month; in the tenth month, on the first day of the month, were the tops of the mountains seen.
5И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
6And it came to pass at the end of forty days, that Noah opened the window of the ark which he had made.
6А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
7And he sent forth a raven, and it went forth to and fro, until the waters were dried up from off the earth.
7и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
8And he sent forth a dove from him, to see if the waters were abated from off the face of the ground.
8Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
9But the dove found no rest for the sole of her foot, and she returned unto him to the ark, for the waters were on the face of the whole earth; and he put forth his hand, and took her, and brought her in unto him into the ark.
9А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10And he stayed yet other seven days; and again he sent forth the dove out of the ark.
10И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега.
11And the dove came in to him at eventide; and lo in her mouth an olive-leaf freshly plucked; so Noah knew that the waters were abated from off the earth.
11И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12And he stayed yet other seven days; and sent forth the dove; and she returned not again unto him any more.
12Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13And it came to pass in the six hundred and first year, in the first month, the first day of the month, the waters were dried up from off the earth; and Noah removed the covering of the ark, and looked, and behold, the face of the ground was dried.
13Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
14And in the second month, on the seven and twentieth day of the month, was the earth dry.
14А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
15And God spoke unto Noah, saying:
15Тада рече Бог Ноју говорећи:
16'Go forth from the ark, thou, and thy wife, and thy sons, and thy sons' wives with thee.
16Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17Bring forth with thee every living thing that is with thee of all flesh, both fowl, and cattle, and every creeping thing that creepeth upon the earth; that they may swarm in the earth, and be fruitful, and multiply upon the earth.'
17све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18And Noah went forth, and his sons, and his wife, and his sons' wives with him;
18И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
19every beast, every creeping thing, and every fowl, whatsoever moveth upon the earth, after their families; went forth out of the ark.
19Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
20And Noah builded an altar unto the LORD; and took of every clean beast, and of every clean fowl, and offered burnt-offerings on the altar.
20И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21And the LORD smelled the sweet savour; and the LORD said in His heart: 'I will not again curse the ground any more for man's sake; for the imagination of man's heart is evil from his youth; neither will I again smite any more every thing living, as I have done.
21И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
22While the earth remaineth, seedtime and harvest, and cold and heat, and summer and winter, and day and night shall not cease.'
22Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.