Genesis 18
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And the LORD appeared unto him by the terebinths of Mamre, as he sat in the tent door in the heat of the day;
1После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
2and he lifted up his eyes and looked, and, lo, three men stood over against him; and when he saw them, he ran to meet them from the tent door, and bowed down to the earth,
2Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаше према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
3and said: 'My lord, if now I have found favour in thy sight, pass not away, I pray thee, from thy servant.
3и рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
4Let now a little water be fetched, and wash your feet, and recline yourselves under the tree.
4Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
5And I will fetch a morsel of bread, and stay ye your heart; after that ye shall pass on; forasmuch as ye are come to your servant.' And they said: 'So do, as thou hast said.'
5И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
6And Abraham hastened into the tent unto Sarah, and said: 'Make ready quickly three measures of fine meal, knead it, and make cakes.'
6И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
7And Abraham ran unto the herd, and fetched a calf tender and good, and gave it unto the servant; and he hastened to dress it.
7Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
8And he took curd, and milk, and the calf which he had dressed, and set it before them; and he stood by them under the tree, and they did eat.
8Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
9And they said unto him: 'Where is Sarah thy wife?' And he said: 'Behold, in the tent.'
9И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
10And He said: 'I will certainly return unto thee when the season cometh round; and, lo, Sarah thy wife shall have a son.' And Sarah heard in the tent door, which was behind him. —
10А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
11Now Abraham and Sarah were old, and well stricken in age; it had ceased to be with Sarah after the manner of women. —
11А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
12And Sarah laughed within herself, saying: 'After I am waxed old shall I have pleasure, my lord being old also?'
12Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
13And the LORD said unto Abraham: 'Wherefore did Sarah laugh, saying: Shall I of a surety bear a child, who am old?
13Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
14Is any thing too hard for the LORD. At the set time I will return unto thee, when the season cometh round, and Sarah shall have a son.'
14Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
15Then Sarah denied, saying: 'I laughed not'; for she was afraid. And He said: 'Nay; but thou didst laugh.'
15А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
16And the men rose up from thence, and looked out toward Sodom; and Abraham went with them to bring them on the way.
16Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
17And the LORD said: 'Shall I hide from Abraham that which I am doing;
17А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
18seeing that Abraham shall surely become a great and mighty nation, and all the nations of the earth shall be blessed in him?
18кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
19For I have known him, to the end that he may command his children and his household after him, that they may keep the way of the LORD, to do righteousness and justice; to the end that the LORD may bring upon Abraham that which He hath spoken of him.'
19Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
20And the LORD said: 'Verily, the cry of Sodom and Gomorrah is great, and, verily, their sin is exceeding grievous.
20И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
21I will go down now, and see whether they have done altogether according to the cry of it, which is come unto Me; and if not, I will know.'
21Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
22And the men turned from thence, and went toward Sodom; but Abraham stood yet before the LORD.
22И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
23And Abraham drew near, and said: 'Wilt Thou indeed sweep away the righteous with the wicked?
23и приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
24Peradventure there are fifty righteous within the city; wilt Thou indeed sweep away and not forgive the place for the fifty righteous that are therein?
24Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
25That be far from Thee to do after this manner, to slay the righteous with the wicked, that so the righteous should be as the wicked; that be far from Thee; shall not the judge of all the earth do justly?'
25Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
26And the LORD said: 'If I find in Sodom fifty righteous within the city, then I will forgive all the place for their sake.'
26И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
27And Abraham answered and said: 'Behold now, I have taken upon me to speak unto the Lord, who am but dust and ashes.
27А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
28Peradventure there shall lack five of the fifty righteous; wilt Thou destroy all the city for lack of five?' And He said: 'I will not destroy it, if I find there forty and five.'
28Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
29And he spoke unto Him yet again, and said: 'Peradventure there shall be forty found there.' And He said: 'I will not do it for the forty's sake.'
29И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
30And he said: 'Oh, let not the Lord be angry, and I will speak. Peradventure there shall thirty be found there.' And He said: 'I will not do it, if I find thirty there.'
30Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
31And he said: 'Behold now, I have taken upon me to speak unto the Lord. Peradventure there shall be twenty found there.' And He said: 'I will not destroy it for the twenty's sake.'
31Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
32And he said: 'Oh, let not the Lord be angry, and I will speak yet but this once. Peradventure ten shall be found there.' And He said: 'I will not destroy it for the ten's sake.'
32Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
33And the LORD went His way, as soon as He had left off speaking to Abraham; and Abraham returned unto his place.
33И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.