Genesis 18
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then the LORD appeared to Abraham by the Oaks of Mamre in the heat of the day, while he was sitting at the entrance of his tent.
1После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
2And Abraham looked up and saw three men standing nearby. When he saw them, he ran from the entrance of his tent to meet them and bowed low to the ground.
2Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаше према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;
3“My lord,” said Abraham, “if I have found favor in your sight, please do not pass your servant by.
3и рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.
4Let a little water be brought, that you may wash your feet and rest yourselves under the tree.
4Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.
5And I will bring a bit of bread so that you may refresh yourselves. This is why you have passed your servant’s way. After that, you may continue on your way.” “Yes,” they replied, “you may do as you have said.”
5И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.
6So Abraham hurried into the tent and said to Sarah, “Quick! Prepare three seahs of fine flour, knead it, and bake some bread.”
6И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.
7Meanwhile, Abraham ran to the herd, selected a tender and choice calf, and gave it to a servant, who hurried to prepare it.
7Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
8Then Abraham brought curds and milk and the calf that had been prepared, and he set them before the men and stood by them under the tree as they ate.
8Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
9“Where is your wife Sarah?” they asked. “There, in the tent,” he replied.
9И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.
10Then the LORD said, “I will surely return to you at this time next year, and your wife Sarah will have a son!” Now Sarah was behind him, listening at the entrance to the tent.
10А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
11And Abraham and Sarah were already old and well along in years; Sarah had passed the age of childbearing.
11А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.
12So she laughed to herself, saying, “After I am worn out and my master is old, will I now have this pleasure?”
12Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.
13And the LORD asked Abraham, “Why did Sarah laugh and say, ‘Can I really bear a child when I am old?’
13Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?
14Is anything too difficult for the LORD? At the appointed time I will return to you—in about a year—and Sarah will have a son.”
14Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
15But Sarah was afraid, so she denied it and said, “I did not laugh.” “No,” replied the LORD, “but you did laugh.”
15А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.
16When the men got up to leave, they looked out over Sodom, and Abraham walked along with them to see them off.
16Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.
17And the LORD said, “Shall I hide from Abraham what I am about to do?
17А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
18Abraham will surely become a great and powerful nation, and through him all the nations of the earth will be blessed.
18кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
19For I have chosen him, so that he will command his children and his household after him to keep the way of the LORD by doing what is right and just, in order that the LORD may bring upon Abraham what He has promised.”
19Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.
20Then the LORD said, “The outcry against Sodom and Gomorrah is great. Because their sin is so grievous,
20И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
21I will go down to see if their actions fully justify the outcry that has reached Me. If not, I will find out.”
21Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
22And the two men turned away and went toward Sodom, but Abraham remained standing before the LORD.
22И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
23Abraham stepped forward and said, “Will You really sweep away the righteous with the wicked?
23и приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?
24What if there are fifty righteous ones in the city? Will You really sweep it away and not spare the place for the sake of the fifty righteous ones who are there?
24Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?
25Far be it from You to do such a thing—to kill the righteous with the wicked, so that the righteous and the wicked are treated alike. Far be it from You! Will not the Judge of all the earth do what is right?”
25Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?
26So the LORD replied, “If I find fifty righteous ones within the city of Sodom, on their account I will spare the whole place.”
26И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.
27Then Abraham answered, “Now that I have ventured to speak to the Lord—though I am but dust and ashes—
27А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
28suppose the fifty righteous ones lack five. Will You destroy the whole city for the lack of five?” He replied, “If I find forty-five there, I will not destroy it.”
28Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.
29Once again Abraham spoke to the LORD, “Suppose forty are found there?” He answered, “On account of the forty, I will not do it.”
29И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.
30Then Abraham said, “May the Lord not be angry, but let me speak further. Suppose thirty are found there?” He replied, “If I find thirty there, I will not do it.”
30Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.
31And Abraham said, “Now that I have ventured to speak to the Lord, suppose twenty are found there?” He answered, “On account of the twenty, I will not destroy it.”
31Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.
32Finally, Abraham said, “May the Lord not be angry, but let me speak once more. Suppose ten are found there?” And He answered, “On account of the ten, I will not destroy it.”
32Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.
33When the LORD had finished speaking with Abraham, He departed, and Abraham returned home.
33И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.