Genesis 41
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After two full years had passed, Pharaoh had a dream: He was standing beside the Nile,
1А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
2when seven cows, sleek and well-fed, came up from the river and began to graze among the reeds.
2И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
3After them, seven other cows, sickly and thin, came up from the Nile and stood beside the well-fed cows on the bank of the river.
3И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
4And the cows that were sickly and thin devoured the seven sleek, well-fed cows. Then Pharaoh woke up,
4И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
5but he fell back asleep and dreamed a second time: Seven heads of grain, plump and ripe, came up on one stalk.
5Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
6After them, seven other heads of grain sprouted, thin and scorched by the east wind.
6а иза њих исклија седам класова малих и штурих;
7And the thin heads of grain swallowed up the seven plump, ripe ones. Then Pharaoh awoke and realized it was a dream.
7па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
8In the morning his spirit was troubled, so he summoned all the magicians and wise men of Egypt. Pharaoh told them his dreams, but no one could interpret them for him.
8И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
9Then the chief cupbearer said to Pharaoh, “Today I recall my failures.
9Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
10Pharaoh was once angry with his servants, and he put me and the chief baker in the custody of the captain of the guard.
10Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
11One night both the chief baker and I had dreams, and each dream had its own meaning.
11уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
12Now a young Hebrew was there with us, a servant of the captain of the guard. We told him our dreams and he interpreted them for us individually.
12А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
13And it happened to us just as he had interpreted: I was restored to my position, and the other man was hanged.”
13И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
14So Pharaoh sent for Joseph, who was quickly brought out of the dungeon. After he had shaved and changed his clothes, he went in before Pharaoh.
14Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
15Pharaoh said to Joseph, “I had a dream, and no one can interpret it. But I have heard it said of you that when you hear a dream you can interpret it.”
15А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
16“I myself cannot do it,” Joseph replied, “but God will give Pharaoh a sound answer.”
16А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
17Then Pharaoh said to Joseph: “In my dream I was standing on the bank of the Nile,
17И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
18when seven cows, well-fed and sleek, came up from the river and began to graze among the reeds.
18И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
19After them, seven other cows—sickly, ugly, and thin—came up. I have never seen such ugly cows in all the land of Egypt!
19И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
20Then the thin, ugly cows devoured the seven well-fed cows that were there first.
20И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
21When they had devoured them, however, no one could tell that they had done so; their appearance was as ugly as it had been before. Then I awoke.
21и кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
22In my dream I also saw seven heads of grain, plump and ripe, growing on a single stalk.
22Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
23After them, seven other heads of grain sprouted—withered, thin, and scorched by the east wind.
23а иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
24And the thin heads of grain swallowed the seven plump ones. I told this dream to the magicians, but no one could explain it to me.”
24И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
25At this, Joseph said to Pharaoh, “The dreams of Pharaoh are one and the same. God has revealed to Pharaoh what He is about to do.
25А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
26The seven good cows are seven years, and the seven ripe heads of grain are seven years. The dreams have the same meaning.
26Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
27Moreover, the seven thin, ugly cows that came up after them are seven years, and so are the seven worthless heads of grain scorched by the east wind—they are seven years of famine.
27А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
28It is just as I said to Pharaoh: God has shown Pharaoh what He is about to do.
28То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
29Behold, seven years of great abundance are coming throughout the land of Egypt,
29Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
30but seven years of famine will follow them. Then all the abundance in the land of Egypt will be forgotten, and the famine will devastate the land.
30А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
31The abundance in the land will not be remembered, since the famine that follows it will be so severe.
31те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
32Moreover, because the dream was given to Pharaoh in two versions, the matter has been decreed by God, and He will carry it out shortly.
32А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
33Now, therefore, Pharaoh should look for a discerning and wise man and set him over the land of Egypt.
33Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
34Let Pharaoh take action and appoint commissioners over the land to take a fifth of the harvest of Egypt during the seven years of abundance.
34И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
35Under the authority of Pharaoh, let them collect all the excess food from these good years, that they may come and lay up the grain to be preserved as food in the cities.
35нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
36This food will be a reserve for the land during the seven years of famine to come upon the land of Egypt. Then the country will not perish in the famine.”
36да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
37This proposal pleased Pharaoh and all his officials.
37И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
38So Pharaoh asked them, “Can we find anyone like this man, in whom the Spirit of God abides?”
38И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
39Then Pharaoh said to Joseph, “Since God has made all this known to you, there is no one as discerning and wise as you.
39Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
40You shall be in charge of my house, and all my people are to obey your commands. Only with regard to the throne will I be greater than you.”
40Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
41Pharaoh also told Joseph, “I hereby place you over all the land of Egypt.”
41И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
42Then Pharaoh removed the signet ring from his finger, put it on Joseph’s finger, clothed him in garments of fine linen, and placed a gold chain around his neck.
42И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
43He had Joseph ride in his second chariot, with men calling out before him, “Bow the knee!” So he placed him over all the land of Egypt.
43и посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
44And Pharaoh declared to Joseph, “I am Pharaoh, but without your permission, no one in all the land of Egypt shall lift his hand or foot.”
44И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
45Pharaoh gave Joseph the name Zaphenath-paneah, and he gave him Asenath daughter of Potiphera, priest of On, to be his wife. And Joseph took charge of all the land of Egypt.
45И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
46Now Joseph was thirty years old when he entered the service of Pharaoh king of Egypt. And Joseph left Pharaoh’s presence and traveled throughout the land of Egypt.
46А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
47During the seven years of abundance, the land brought forth bountifully.
47И за седам родних година роди земља свашта изобила.
48During those seven years, Joseph collected all the excess food in the land of Egypt and stored it in the cities. In every city he laid up the food from the fields around it.
48И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
49So Joseph stored up grain in such abundance, like the sand of the sea, that he stopped keeping track of it; for it was beyond measure.
49Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
50Before the years of famine arrived, two sons were born to Joseph by Asenath daughter of Potiphera, priest of On.
50И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
51Joseph named the firstborn Manasseh, saying, “God has made me forget all my hardship and all my father’s household.”
51И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
52And the second son he named Ephraim, saying, “God has made me fruitful in the land of my affliction.”
52А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
53When the seven years of abundance in the land of Egypt came to an end,
53Али прође седам година родних у земљи мисирској;
54the seven years of famine began, just as Joseph had said. And although there was famine in every country, there was food throughout the land of Egypt.
54и наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
55When extreme hunger came to all the land of Egypt and the people cried out to Pharaoh for food, he told all the Egyptians, “Go to Joseph and do whatever he tells you.”
55Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
56When the famine had spread over all the land, Joseph opened up all the storehouses and sold grain to the Egyptians; for the famine was severe in the land of Egypt.
56И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
57And every nation came to Joseph in Egypt to buy grain, because the famine was severe over all the earth.
57И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.