James 1
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1James, a servant of God and of the Lord Jesus Christ, To the twelve tribes of the Dispersion: Greetings.
1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2Consider it pure joy, my brothers, when you encounter trials of many kinds,
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3because you know that the testing of your faith develops perseverance.
3знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4Allow perseverance to finish its work, so that you may be mature and complete, not lacking anything.
4а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5Now if any of you lacks wisdom, he should ask God, who gives generously to all without finding fault, and it will be given to him.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6But he must ask in faith, without doubting, because he who doubts is like a wave of the sea, blown and tossed by the wind.
6али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7That man should not expect to receive anything from the Lord.
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8He is a double-minded man, unstable in all his ways.
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9The brother in humble circumstances should exult in his high position.
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
10But the one who is rich should exult in his low position, because he will pass away like a flower of the field.
10а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11For the sun rises with scorching heat and withers the plant; its flower falls and its beauty is lost. So too, the rich man will fade away in the midst of his pursuits.
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12Blessed is the man who perseveres under trial, because when he has stood the test, he will receive the crown of life that God has promised to those who love Him.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13When tempted, no one should say, “God is tempting me.” For God cannot be tempted by evil, nor does He tempt anyone.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14But each one is tempted when by his own evil desires he is lured away and enticed.
14него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15Then after desire has conceived, it gives birth to sin; and sin, when it is full-grown, gives birth to death.
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16Do not be deceived, my beloved brothers.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
17Every good and perfect gift is from above, coming down from the Father of the heavenly lights, with whom there is no change or shifting shadow.
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18He chose to give us birth through the word of truth, that we would be a kind of firstfruits of His creation.
18јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19My beloved brothers, understand this: Everyone should be quick to listen, slow to speak, and slow to anger,
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20for man’s anger does not bring about the righteousness that God desires.
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21Therefore, get rid of all moral filth and every expression of evil, and humbly accept the word planted in you, which can save your souls.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22Be doers of the word, and not hearers only. Otherwise, you are deceiving yourselves.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23For anyone who hears the word but does not carry it out is like a man who looks at his face in a mirror,
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24and after observing himself goes away and immediately forgets what he looks like.
24јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25But the one who looks intently into the perfect law of freedom, and continues to do so—not being a forgetful hearer, but an effective doer—he will be blessed in what he does.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26If anyone considers himself religious and yet does not bridle his tongue, he deceives his heart and his religion is worthless.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27Pure and undefiled religion before our God and Father is this: to care for orphans and widows in their distress, and to keep oneself from being polluted by the world.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.