Santiago 1
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1JACOBO, siervo de Dios y del Señor Jesucristo, á las doce tribus que están esparcidas, salud.
1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2Hermanos míos, tened por sumo gozo cuando cayereis en diversas tentaciones;
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3Sabiendo que la prueba de vuestra fe obra paciencia.
3знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4Mas tenga la paciencia perfecta su obra, para que seáis perfectos y cabales, sin faltar en alguna cosa.
4а трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5Y si alguno de vosotros tiene falta de sabiduría, demándela á Dios, el cual da á todos abundantemente, y no zahiere; y le será dada.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6Pero pida en fe, no dudando nada: porque el que duda es semejante á la onda de la mar, que es movida del viento, y echada de una parte á otra.
6али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7No piense pues el tal hombre que recibirá ninguna cosa del Señor.
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8El hombre de doblado ánimo es inconstante en todos sus caminos.
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9El hermano que es de baja suerte, gloríese en su alteza:
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
10Mas el que es rico, en su bajeza; porque él se pasará como la flor de la hierba.
10а богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11Porque salido el sol con ardor, la hierba se secó, y su flor se cayó, y pereció su hermosa apariencia: así también se marchitará el rico en todos sus caminos.
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12Bienaventurado el varón que sufre la tentación; porque cuando fuere probado, recibirá la corona de vida, que Dios ha prometido á los que le aman.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13Cuando alguno es tentado, no diga que es tentado de Dios: porque Dios no puede ser tentado de los malos, ni él tienta á alguno:
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14Sino que cada uno es tentado, cuando de su propia concupiscencia es atraído, y cebado.
14него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15Y la concupiscencia, después que ha concebido, pare el pecado: y el pecado, siendo cumplido, engendra muerte.
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16Amados hermanos míos, no erréis.
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
17Toda buena dádiva y todo don perfecto es de lo alto, que desciende del Padre de las luces, en el cual no hay mudanza, ni sombra de variación.
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18El, de su voluntad nos ha engendrado por la palabra de verdad, para que seamos primicias de sus criaturas.
18јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19Por esto, mis amados hermanos, todo hombre sea pronto para oir, tardío para hablar, tardío para airarse:
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20Porque la ira del hombre no obra la justicia de Dios.
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21Por lo cual, dejando toda inmundicia y superfluidad de malicia, recibid con mansedumbre la palabra ingerida, la cual puede hacer salvas vuestras almas.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22Mas sed hacedores de la palabra, y no tan solamente oidores, engañándoos á vosotros mismos.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23Porque si alguno oye la palabra, y no la pone por obra, este tal es semejante al hombre que considera en un espejo su rostro natural.
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24Porque él se consideró á sí mismo, y se fué, y luego se olvidó qué tal era.
24јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25Mas el que hubiere mirado atentamente en la perfecta ley, que es la de la libertad, y perseverado en ella , no siendo oidor olvidadizo, sino hacedor de la obra, este tal será bienaventurado en su hecho.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26Si alguno piensa ser religioso entre vosotros, y no refrena su lengua, sino engañando su corazón, la religión del tal es vana.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик свој, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27La religión pura y sin mácula delante de Dios y Padre es esta: Visitar los huérfanos y las viudas en sus tribulaciones, y guardarse sin mancha de este mundo.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.