Santiago 3
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1HERMANOS míos, no os hagáis muchos maestros, sabiendo que recibiremos mayor condenación.
1Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2Porque todos ofendemos en muchas cosas. Si alguno no ofende en palabra, éste es varón perfecto, que también puede con freno gobernar todo el cuerpo.
2јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3He aquí nosotros ponemos frenos en las bocas de los caballos para que nos obedezcan, y gobernamos todo su cuerpo.
3Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4Mirad también las naves: aunque tan grandes, y llevadas de impetuosos vientos, son gobernadas con un muy pequeño timón por donde quisiere el que las gobierna.
4Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5Así también, la lengua es un miembro pequeño, y se gloría de grandes cosas. He aquí, un pequeño fuego ¡cuán grande bosque enciende!
5А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6Y la lengua es un fuego, un mundo de maldad. Así la lengua está puesta entre nuestros miembros, la cual contamina todo el cuerpo, é inflama la rueda de la creación, y es inflamada del infierno.
6И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
7Porque toda naturaleza de bestias, y de aves, y de serpientes, y de seres de la mar, se doma y es domada de la naturaleza humana:
7Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8Pero ningún hombre puede domar la lengua, que es un mal que no puede ser refrenado; llena de veneno mortal.
8а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9Con ella bendecimos al Dios y Padre, y con ella maldecimos á los hombres, los cuales son hechos á la semejanza de Dios.
9Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10De una misma boca proceden bendición y maldición. Hermanos míos, no conviene que estas cosas sean así hechas.
10Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11¿Echa alguna fuente por una misma abertura agua dulce y amarga?
11Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12Hermanos míos, ¿puede la higuera producir aceitunas, ó la vid higos? Así ninguna fuente puede hacer agua salada y dulce.
12Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13¿Quién es sabio y avisado entre vosotros? muestre por buena conversación sus obras en mansedumbre de sabiduría.
13Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14Pero si tenéis envidia amarga y contención en vuestros corazones, no os gloriéis, ni seáis mentirosos contra la verdad:
14Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15Que esta sabiduría no es la que desciende de lo alto, sino terrena, animal, diabólica.
15Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16Porque donde hay envidia y contención, allí hay perturbación y toda obra perversa.
16Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17Mas la sabiduría que es de lo alto, primeramente es pura, después pacífica, modesta, benigna, llena de misericordia y de buenos frutos, no juzgadora, no fingida.
17А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18Y el fruto de justicia se siembra en paz para aquellos que hacen paz.
18А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.