Jakubův 3
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nebuďtež mnozí mistři, bratří moji, vědouce, že bychom těžší odsouzení vzali.
1Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2V mnohém zajisté klesáme všickni. Kdožť neklesá v slovu, tenť jest dokonalý muž, mohoucí jako uzdou spravovati všecko tělo.
2јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3An my koně v uzdu pojímáme, aby nám povolni byli, a vším tělem jejich vládneme.
3Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4An i lodí tak veliké jsouce a prudkými větry hnány bývajíce, však i nejmenším veslem bývají sem i tam obracíny, kamžkoli líbí se tomu, kdož je spravuje.
4Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5Tak i jazyk malý úd jest, avšak veliké věci provodí. Aj, maličký oheň, kterak veliký les zapálí!
5А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6A jestiť jazyk jako oheň a svět nepravosti. Takť jest, pravím, postaven jazyk mezi údy našimi, nanečišťující celé tělo, a rozpalující kolo narození našeho, jsa rozněcován od ohně pekelného.
6И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
7Všeliké zajisté přirození i zvěři, i ptactva, i hadů, i mořských potvor bývá zkroceno, a jest okroceno od lidí;
7Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8Ale jazyka žádný z lidí zkrotiti nemůže; tak jest nezkrotitelné zlé, pln jsa jedu smrtelného.
8а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9Jím dobrořečíme Bohu Otci a jím zlořečíme lidem, ku podobenství Božímu stvořeným.
9Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10Z jedněch a týchž úst pochází dobrořečení i zlořečení. Ne takť býti má, bratří moji.
10Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11Zdaliž studnice jedním pramenem vydává sladkou i hořkou vodu?
11Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12Zdaliž může, bratří moji, fíkový strom nésti olivky, aneb vinný kmen fíky? Takť žádná studnice slané a sladké vody spolu vydávati nemůže.
12Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13Kdo jest moudrý a umělý mezi vámi? Ukažiž dobrým obcováním skutky své v krotké moudrosti.
13Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14Pakliť máte mezi sebou hořkou závist a zdráždění v srdci svém, nechlubte se a neklamejte proti pravdě.
14Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15Neníť zajisté ta moudrost shůry sstupující, ale jest zemská, hovadná a ďábelská.
15Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16Nebo kdežť jest závist a rozdráždění, tu jest roztržka a všeliké dílo zlé.
16Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17Ale moudrost, kteráž jest shůry, nejprve zajisté jest čistotná, potom pokojná, mírná, povolná, plná milosrdenství a ovoce dobrého, bez rozsuzování a bez pokrytství.
17А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18Ovoce pak spravedlnosti v pokoji rozsívá se těm, kteříž pokoj působí.
18А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.