Iacobi 3
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nolite plures magistri fieri fratres mei, scientes quoniam majus judicium sumitis.
1Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2In multis enim offendimus omnes. Si quis in verbo non offendit, hic perfectus est vir: potest etiam freno circumducere totum corpus.
2јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3Si autem equis frena in ora mittimus ad consentiendum nobis, et omne corpus illorum circumferimus.
3Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4Ecce et naves, cum magnæ sint, et a ventis validis minentur, circumferuntur a modico gubernaculo ubi impetus dirigentis voluerit.
4Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5Ita et lingua modicum quidem membrum est, et magna exaltat. Ecce quantus ignis quam magnam silvam incendit !
5А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6Et lingua ignis est, universitas iniquitatis. Lingua constituitur in membris nostris, quæ maculat totum corpus, et inflammat rotam nativitatis nostræ inflammata a gehenna.
6И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
7Omnis enim natura bestiarum, et volucrum, et serpentium, et ceterorum domantur, et domita sunt a natura humana:
7Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8linguam autem nullus hominum domare potest: inquietum malum, plena veneno mortifero.
8а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9In ipsa benedicimus Deum et Patrem: et in ipsa maledicimus homines, qui ad similitudinem Dei facti sunt.
9Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10Ex ipso ore procedit benedictio et maledictio. Non oportet, fratres mei, hæc ita fieri.
10Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11Numquid fons de eodem foramine emanat dulcem et amaram aquam?
11Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12Numquid potest, fratres mei, ficus uvas facere, aut vitis ficus? Sic neque salsa dulcem potest facere aquam.
12Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13Quis sapiens et disciplinatus inter vos? Ostendat ex bona conversatione operationem suam in mansuetudine sapientiæ.
13Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14Quod si zelum amarum habetis, et contentiones sint in cordibus vestris: nolite gloriari, et mendaces esse adversus veritatem:
14Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15non est enim ista sapientia desursum descendens: sed terrena, animalis, diabolica.
15Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16Ubi enim zelus et contentio, ibi inconstantia et omne opus pravum.
16Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17Quæ autem desursum est sapientia, primum quidem pudica est, deinde pacifica, modesta, suadibilis, bonus consentiens, plena misericordia et fructibus bonis, non judicans, sine simulatione.
17А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18Fructus autem justitiæ, in pace seminatur, facientibus pacem.
18А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.