Jakobo 3
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ne estu multaj instruistoj, miaj fratoj, sciante, ke ni ricevos pli severan juĝon.
1Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2Ĉar multokaze ni ĉiuj falpuŝiĝas. Se iu ne falpuŝiĝas parole, tiu estas perfekta homo, kapabla bridi ankaŭ la tutan korpon.
2јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3Se ni al la ĉevaloj enmetas la bridojn en la buŝojn, por ke ili obeu al ni, ni ankaŭ ĉirkaŭturnas ilian tutan korpon.
3Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4Jen ankaŭ la ŝipoj, kiuj, kvankam ili estas tiel grandaj kaj estas kurepelataj de fortaj ventoj, tamen per tre malgranda direktilo turniĝadas, kien ajn la volo de la direktilisto decidas.
4Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5Tiel ankaŭ la lango estas malgranda membro, kaj fanfaronas grandaĵojn. Jen, kiel grandan arbaron ekbruligas fajrero!
5А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6Kaj la lango estas fajro; mondo da maljusteco inter niaj membroj estas la lango, kiu malpurigas la tutan korpon kaj ekbruligas la radon de la naturo kaj estas ekbruligita de Gehena.
6И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
7Ĉar ĉiun specon de bestoj kaj birdoj, de rampaĵoj kaj enmaraĵoj la homa raso al si subigas kaj subigis;
7Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8sed la langon neniu povas subigi; ĝi estas malkvieta malbono, plena de mortiga veneno.
8а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9Per ĝi ni benas la Sinjoron kaj Patron; kaj per ĝi ni malbenas homojn, faritajn laŭ la bildo de Dio;
9Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10el la sama buŝo eliras beno kaj malbeno. Miaj fratoj, tio devus ne tiel esti.
10Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11Ĉu la fonto elŝprucigas el la sama aperturo dolĉan akvon kaj maldolĉan?
11Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12ĉu figarbo, miaj fratoj, povas doni olivojn, aŭ vinberarbo figojn? kaj sala akvo ne donas dolĉaĵon.
12Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13Kiu inter vi estas saĝa kaj prudenta? tiu elmontru per honesta vivado siajn farojn en mildeco de saĝeco.
13Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14Sed se vi havas akran ĵaluzon kaj malpacon en via koro, ne fieru, kaj ne mensogu kontraŭ la vero.
14Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15Ĉi tiu saĝeco ne devenas de supre, sed estas monda, laŭsenta, demona.
15Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16Ĉar kie estas ĵaluzo kaj malpaco, tie estas konfuzo kaj ĉia malnobla ago.
16Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17Sed la saĝeco, kiu estas de supre, estas unue ĉasta, poste pacema, milda, cedema, plena de kompatemo kaj bonaj fruktoj, sen partieco, sen hipokriteco.
17А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18Kaj la frukto de justeco estas semata en paco por tiuj, kiuj faras pacon.
18А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.