Иаков 3
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Фраций мей, сэ ну фиць мулць ынвэцэторь, кэч штиць кэ вом прими о жудекатэ май аспрэ.
1Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2Тоць грешим ын мулте фелурь. Дакэ ну грешеште чинева ын ворбире, есте ун ом десэвыршит ши поате сэ-шь цинэ ын фрыу тот трупул.
2јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3Де пилдэ, дакэ пунем каилор фрыул ын гурэ, ка сэ не аскулте, ле кырмуим тот трупул.
3Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4Ятэ, ши корэбииле, кыт де марь сунт, ши, мэкар кэ сунт мынате де вынтурь юць, тотушь сунт кырмуите де о кырмэ фоарте микэ, дупэ густул кырмачулуй.
4Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5Тот аша ши лимба есте ун мик мэдулар ши се фэлеште ку лукрурь марь. Ятэ, ун фок мик че пэдуре маре апринде!
5А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6Лимба есте ши еа ун фок, есте о луме де нелеӂюирь. Еа есте ачела динтре мэдулареле ноастре каре ынтинязэ тот трупул ши апринде роата веций, кынд есте апринсэ де фокул гееней.
6И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.
7Тоате союриле де фяре, де пэсэрь, де тырытоаре, де вецуитоаре де маре се ымблынзеск ши ау фост ымблынзите де нямул оменеск,
7Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8дар лимба ничун ом н-о поате ымблынзи. Еа есте ун рэу каре ну се поате ынфрына, есте плинэ де о отравэ де моарте.
8а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9Ку еа бинекувынтэм пе Домнул ши Татэл ностру ши тот ку еа блестемэм пе оамень, каре сунт фэкуць дупэ асемэнаря луй Думнезеу.
9Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10Дин ачеяшь гурэ ес ши бинекувынтаря, ши блестемул! Ну требуе сэ фие аша, фраций мей!
10Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11Оаре дин ачеяшь вынэ а изворулуй цышнеште ши апэ дулче, ши апэ амарэ?
11Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12Фраций мей, поате оаре ун смокин сэ факэ мэслине сау о вицэ сэ факэ смокине? Нич апа сэратэ ну поате да апэ дулче.
12Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13Чине динтре вой есте ынцелепт ши причепут? Сэ-шь арате, прин пуртаря луй бунэ, фаптеле фэкуте ку блындеця ынцелепчуний!
13Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14Дар, дакэ авець ын инима воастрэ пизмэ амарэ ши ун дух де чартэ, сэ ну вэ лэудаць ши сэ ну минциць ымпотрива адевэрулуй.
14Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15Ынцелепчуня ачаста ну вине де сус, чи есте пэмынтяскэ, фиряскэ, дрэчяскэ.
15Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16Кэч, аколо унде есте пизмэ ши дух де чартэ, есте тулбураре ши тот фелул де фапте реле.
16Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17Ынцелепчуня каре вине де сус, есте, ынтый, куратэ, апой пашникэ, блындэ, ушор де ындуплекат, плинэ де ындураре ши де роаде буне, фэрэ пэртинире, нефэцарникэ.
17А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18Ши роада неприхэнирий есте семэнатэ ын паче пентру чей че фак паче.
18А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.