Proverbios 1
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1LOS proverbios de Salomón, hijo de David, rey de Israel:
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
2Para entender sabiduría y doctrina; para conocer las razones prudentes;
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3Para recibir el consejo de prudencia, justicia, y juicio y equidad;
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4Para dar sagacidad á los simples, y á los jóvenes inteligencia y cordura.
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5Oirá el sabio, y aumentará el saber; y el entendido adquirirá consejo;
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6Para entender parábola y declaración; palabras de sabios, y sus dichos oscuros.
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7El principio de la sabiduría es el temor de Jehová: los insensatos desprecian la sabiduría y la enseñanza.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8Oye, hijo mío, la doctrina de tu padre, y no desprecies la dirección de tu madre:
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9Porque adorno de gracia serán á tu cabeza, y collares á tu cuello.
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10Hijo mío, si los pecadores te quisieren engañar, no consientas.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11Si dijeren: Ven con nosotros, pongamos asechanzas á la sangre, acechemos sin motivo al inocente;
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12Los tragaremos vivos como el sepulcro, y enteros, como los que caen en sima;
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
13Hallaremos riquezas de todas suertes, henchiremos nuestras casas de despojos;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14Echa tu suerte entre nosotros; tengamos todos una bolsa:
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15Hijo mío, no andes en camino con ellos; aparta tu pie de sus veredas:
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16Porque sus pies correrán al mal, é irán presurosos á derramar sangre.
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17Porque en vano se tenderá la red ante los ojos de toda ave;
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18Mas ellos á su propia sangre ponen asechanzas, y á sus almas tienden lazo.
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
19Tales son las sendas de todo el que es dado á la codicia, la cual prenderá el alma de sus poseedores.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20La sabiduría clama de fuera, da su voz en las plazas:
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21Clama en los principales lugares de concurso; en las entradas de las puertas de la ciudad dice sus razones:
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22¿Hasta cuándo, oh simples, amaréis la simpleza, y los burladores desearán el burlar, y los insensatos aborrecerán la ciencia?
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23Volveos á mi reprensión: he aquí yo os derramaré mi espíritu, y os haré saber mis palabras.
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24Por cuanto llamé, y no quisisteis; extendí mi mano, y no hubo quien escuchase;
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25Antes desechasteis todo consejo mío, y mi reprensión no quisisteis:
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26También yo me reiré en vuestra calamidad, y me burlaré cuando os viniere lo que teméis;
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27Cuando viniere como una destrucción lo que teméis, y vuestra calamidad llegare como un torbellino; cuando sobre vosotros viniere tribulación y angustia.
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28Entonces me llamarán, y no responderé; buscarme han de mañana, y no me hallarán:
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29Por cuanto aborrecieron la sabiduría, y no escogieron el temor de Jehová,
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30Ni quisieron mi consejo, y menospreciaron toda reprensión mía:
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31Comerán pues del fruto de su camino, y se hartarán de sus consejos.
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32Porque el reposo de los ignorantes los matará, y la prosperidad de los necios los echará á perder.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33Mas el que me oyere, habitará confiadamente, y vivirá reposado, sin temor de mal.
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.