Proverbios 5
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1HIJO mío, está atento á mi sabiduría, y á mi inteligencia inclina tu oído;
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2Para que guardes consejo, y tus labios conserven la ciencia.
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3Porque los labios de la extraña destilan miel, y su paladar es más blando que el aceite:
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4Mas su fin es amargo como el ajenjo, agudo como cuchillo de dos filos.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Sus pies descienden á la muerte; sus pasos sustentan el sepulcro:
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6Sus caminos son instables; no los conocerás, si no considerares el camino de vida.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7Ahora pues, hijos, oidme, y no os apartéis de las razones de mi boca.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Aleja de ella tu camino, y no te acerques á la puerta de su casa;
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9Porque no des á los extraños tu honor, y tus años á cruel;
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10Porque no se harten los extraños de tu fuerza, y tus trabajos estén en casa del extraño;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11Y gimas en tus postrimerías, cuando se consumiere tu carne y tu cuerpo,
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12Y digas: ¡Cómo aborrecí el consejo, y mi corazón menospreció la reprensión;
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13Y no oí la voz de los que me adoctrinaban, y á los que me enseñaban no incliné mi oído!
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14Casi en todo mal he estado, en medio de la sociedad y de la congregación.
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15Bebe el agua de tu cisterna, y los raudales de tu pozo.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16Derrámense por de fuera tus fuentes, en las plazas los ríos de aguas.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Sean para ti solo, y no para los extraños contigo.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Sea bendito tu manantial; y alégrate con la mujer de tu mocedad.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19Como cierva amada y graciosa corza, sus pechos te satisfagan en todo tiempo; y en su amor recréate siempre.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20¿Y por qué, hijo mío, andarás ciego con la ajena, y abrazarás el seno de la extraña?
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21Pues que los caminos del hombre están ante los ojos de Jehová, y él considera todas sus veredas.
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22Prenderán al impío sus propias iniquidades, y detenido será con las cuerdas de su pecado.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23El morirá por falta de corrección; y errará por la grandeza de su locura.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.