Приповісток 5
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Мій сину! слухай уважно мудростї моєї і прихиляй ухо твоє до розуму мого,
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2Щоб заховав собі розсудок, та щоб уста твої хоронили розум. Не слухай хитрощів женщини;
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3Мед бо тече з уст чужої жінки, маснїйша над оливу бесїда в неї;
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4Та наслїдки від неї, як полин, гіркі, й гострі, як той меч обосїчний.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Ноги її простують до смертї, ступнї її доходять до безоднї.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6Як би ти захотїв слїдити за стежкою життя її, то (побачиш, що) дороги її — се манівцї, й ти не розізнаєш їх.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7Тим то, дїти мої, слухайте мене й не відхиляйтеся від мови з уст моїх.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Держи дорогу свою далеко од неї, й до дверей її домівки не наближуйсь,
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9Щоб здоровля твого не оддав другій людинї й лїт твоїх мучителеві;
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10Щоб ти не годував чужих твоїм достатком, та щоб твої труда в чужий дом не переходили.
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11Навпослї ти будеш стогнати, як тїло твоє й снага твоя вичерпаєсь, —
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12Та й скажеш: О, чом же я ненавидїв науку, а серце моє не зважало на впоминання;
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13Чому я не слухав голосу вчителїв моїх, не нахиляв уха мого до наставників моїх;
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14Ось я трохи що не попав у всяке зло посеред збору й громади!
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15Пий воду з твоєї криницї, тую, що тече з власного колодязя.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16Нехай джерела твої не розливаються по улицях, потоки твої по майданах;
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Нехай вони тобі одному належать, а не чужим тобі.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Нехай тобі благословене буде джерело твоє, — і втїшайсь другинею молодощів твоїх,
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19Мов ланею любою, мов серною красною; її груди нехай впоюють тебе по всяк час, в любощах її кохайся заєдно.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20Про що тобі, мій сину, лакомитись на чужу, й горнутись до грудей сторонньої?
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21Бо в Господа людські путї перед очима; він міряє всї стежки його.
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22Безбожника його ж безбожество вловляє, і в путах гріха свого седить він.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23Він умирає без науки й в безумі свойму теряєсь.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.