Приповісток 19
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Убогий в своїй невинностї лучший, анїж багач із ложними устами, а до того дурний.
1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2Не добре душі без знання, й хто поквапний ногами, спіткнеться.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3Безумність чоловіка скривляє дорогу його, та ще й на Господа він серцем нарікає.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4Багацтво друзїв много прихиляє, а бідного й один покидає.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5Ложний сьвідок не уйде кари, й хто сплетає лжу, рятунку не знайде.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6Багацько тих, що, знай, шукають ласки в значних, і кожен друг тому, хто дає гостинцї.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7Убогого ненавидять і брати його, а надто кидають його (богаті) друзї; біжить за ними, щоб поговорити, та й те надармо.
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8Хто розуму здобуває, любить свою душу; хто розважливий — находить добро.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9Ложний сьвідок покаран буде, й хто брехню сплїтав — погибне.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10Не личять дурневі роскоші, а ще меньше слузї — старшованнє над князями.
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11Розвага чинить чоловіка повільним до гнїву, й слава для його — вирозумілість на проступки.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12Царський гнїв — як би рик лева, а його ласкавість — мов роса на зелень.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13Дурний син — гризота отцеві, а сварлива жінка — мов вода крізь кришу текуча.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14І дом і майно — спадщина по родителях, а розумная жона — від Господа.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15Лїнь наводить сонливість, і недбала душа терпіти ме голод.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16Хто заповідь певнить, береже свою душу, кому ж байдужні путї його, той погибне.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17Хто чинить добро вбогому, той Богу позичає, і він нагородить йому добродїйство його.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18Карай твого сина, покіль є надїя, й не трівожся криком його.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19Гнївливий нехай прийме кару, бо як пощадиш його, то доведеться тобі ще не раз карати його.
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20Слухай поради, й приймай докори, щоб через те опісля статись тобі мудрим.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21Багацько задумів у серцї чоловіка, та станеться те, що призначив Господь.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22Радість чоловікові, що любить добро чинити, а вбогий чоловік лучший, як льживий.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23Господень страх веде до жизнї, й хто має його, все буде довольний, та й зло не досягне його.
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24Лїнивий спускає руку свою по чашу, та тяжко йому донести її до рота.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25Скараєш зрадливого, то й неук стане осторожним; скартаєш розумного — він ще порозумнїє.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26Хто батька нехтує й матїр проганяє, — той син ледачий й безчесний.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27Не слухай, мій сину, підшептів, доводячих до відвернення від слів розумних.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28Лукавий сьвідок глузує з суду; уста беззаконних пожирають неправду.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29На зрадливих готові суди, а на тїло безумних — удари.
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.