Proverbs 19
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Better is the poor man, that walketh in his simplicity, than a rich man that is perverse in his lips, and unwise.
1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2Where there is no knowledge of the soul, there is no good: and he that is hasty with his feet shall stumble.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3The folly of a man supplanteth his seeps: and he fretteth in his mind against God.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4Riches make many friends: but from the poor man, even they whom he had, depart.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5A false witness shall not be unpunished: and he that speaketh lies shall not escape.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6Many honour the person of him that is mighty, and are friends of him that giveth gifts.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7The brethren of the poor man hate him: moreover also his friends have departed far from him. He that followeth after words only, shall have nothing.
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8But he that possesseth a mind, loveth his own soul, and he that keepeth prudence shall find good things.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9A false witness shall not be unpunished: and he that speaketh lies, shall perish.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10Delicacies are not seemly for a fool: nor for a servant to have rule over princes.
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11The learning of a man is known by patience and his glory is to pass over wrongs.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12As the roaring of a lion, so also is the anger of a king: and his cheerfulness as the dew upon the grass.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13A foolish son is the grief of his father: and a wrangling wife is like a roof continually dropping through.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14House and riches are given by parents: but a prudent wife is properly from the Lord.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15Slothfulness casteth into a deep sleep, and an idle soul shall suffer hunger.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16He that keepeth the commandment, keepeth his own soul: but he that neglecteth his own way, shall die.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17He that hath mercy on the poor, lendeth to the Lord: and he will repay him.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18Chastise thy son, despair not: but to the killing of him set not thy soul.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19He that is impatient, shall suffer damage: and when he shall take away he shall add another thing.
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20Hear counsel, and receive instruction, that thou mayst be wise in thy latter end.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21There are many thoughts in the heart of a man: but the will of the Lord shall stand firm.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22A needy man is merciful: and better is the poor than the lying man.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23The fear of the Lord is unto life: and he shall abide in fulness without being visited with evil.
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24The slothful hideth his hand under his armpit, and will not so much as bring it to his mouth.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25The wicked man being; scourged, the fool shall be wiser: but if thou rebuke a wise man he will understand discipline.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26He that afflicteth his father, and chaseth away his mother, is infamous and unhappy.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27Cease not, O my son, to hear instruction, and be not ignorant of the words of knowledge.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28An unjust witness scorneth judgment: and the mouth of the wicked devoureth iniquity.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29Judgments are prepared for scorners: and striking hammers for the bodies of fools.
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.