Proverbs 17
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Better is a dry morsel with joy, than a house full of victims with strife.
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2A wise servant shall rule over foolish sons, and shall divide the inheritance among the brethren.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3As silver is tried by fire, and gold in the furnace: so the Lord trieth the hearts.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4The evil man obeyeth an unjust tongue: and the deceitful hearkeneth to lying lips.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5He that despiseth the poor, reproacheth his Maker; and he that rejoiceth at another man’s ruin, shall not be unpunished.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6Children’s children are the crown of old men: and the glory of children are their fathers.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7Eloquent words do not become a fool, nor lying lips a prince.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8The expectation of him that expecteth, is a most acceptable jewel: whithersoever he turneth himself, he understandeth wisely.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9He that concealeth a transgression. seeketh friendships: he that repeateth it again, separateth friends.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10A reproof availeth more with a wise man, than a hundred stripes with a fool.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11An evil man always seeketh quarrels: but a cruel angel shall be sent against him.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12It is better to meet a bear robbed of her whelps, than a fool trusting in his own folly.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13He that rendereth evil for good, evil shall not depart from his house.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14The beginning of quarrels is as when one letteth out water: before he suffereth reproach he forsaketh judgment.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15He that justifieth the wicked, and he that condemneth the just, both are abominable before God.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16What doth it avail a fool to have riches, seeing he cannot buy wisdom? He that maketh his house high, seeketh a downfall: and he that refuseth to learn, shall fall into evils.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17He that is a friend loveth at all times: and a brother is proved in distress.
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18A foolish man will clap hands, when he is surety for his friend.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19He that studieth discords, loveth quarrels: and he that exalteth his door, seeketh ruin.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20He that is of a perverse heart, shall not find good: and he that perverteth his tongue, shall fall into evil.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21A fool is born to his own disgrace: and even his father shall not rejoice in a fool.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22A joyful mind maketh age flourishing: a sorrowful spirit drieth up the bones.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23The wicked man taketh gifts out of the bosom, that he may pervert the paths of judgment.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24Wisdom shineth in the face of the wise: the eyes of fools are in the ends of the earth.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25A foolish son is the anger of the father: and the sorrow of the mother that bore him.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26It is no good thing to do hurt to the just: nor to strike the prince, who judgeth right.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27He that setteth bounds to his words. is knowing and wise: and the man of understanding is of a precious spirit.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28Even a fool, if he will hold his peace shall be counted wise: and if he close his lips, a man of understanding.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.