Proverbs 3
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1My son, forget not my law, and let thy heart keep my commandments.
1Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2For they shall add to thee length of days, and years of life and peace.
2Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3Let not mercy and truth leave thee, put them about thy neck, and write them in the tables of thy heart:
3Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4And thou shalt And grace and good understanding before God and men.
4Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5Have confidence in the Lord with all thy heart, and lean not upon thy own prudence.
5Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6In all thy ways think on him, and he will direct thy steps.
6На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7I Be not wise in thy own conceit: fear God, and depart from evil:
7Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8For it shall be health to thy navel, and moistening to thy bones.
8То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9Honour the Lord with thy substance, and give him of the first of all thy fruits:
9Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10And thy barns shall be filled with abundance, and thy presses shall run over with wine.
10И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11My son, reject not the correction of the Lord: and do not faint when thou art chastised by him:
11Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12For whom the Lord loveth, he chastiseth: and as a father in the son he pleaseth himself.
12Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13Blessed is the man that findeth wisdom and is rich in prudence:
13Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14The purchasing thereof is better than the merchandise of silver, and her fruit than the chiefest and purest gold:
14Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15She is more precious than all riches: and all the things that are desired, are not to be compared with her.
15Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16Length of days is in her right hand, and in her left hand riches and glory.
16Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17Her ways are beautiful ways, and all her paths are peaceable.
17Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18She is a tree of life to them that lay hold on her: and he that shall retain her is blessed.
18Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19The Lord by wisdom hath founded the earth, hath established the heavens by prudence.
19Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20By his wisdom the depths have broken out, and the clouds grow thick with dew.
20Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21My son, let not these things depart from thy eyes: keep the law and counsel:
21Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22And there shall be life to thy soul, and grace to thy mouth.
22И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23Then shalt thou walk confidently in thy way, and thy foot shall not stumble:
23Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24If thou sleep, thou shalt not fear: thou shalt rest, and thy sleep shall be sweet.
24Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25Be not afraid of sudden fear, nor of the power of the wicked falling upon thee.
25Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26For the Lord will be at thy side, and will keep thy foot that thou be not taken.
26Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27Do not withhold him from doing good, who is able: if thou art able, do good thyself also.
27Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28Say not to thy friend: Go, and come again: and tomorrow I will give to thee: when thou canst give at present.
28Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29Practise not evil against thy friend, when he hath confidence in thee.
29Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30Strive not against a man without cause, when he hath done thee no evil.
30Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31Envy not the unjust man, and do not follow his ways:
31Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32For every mocker is an abomination to the Lord, and his communication is with the simple.
32Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33Want is from the Lord in the house of the wicked: but the habitations of the just shall be blessed.
33Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34He shall scorn the scorners, and to the meek he will give grace.
34Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35The wise shall possess glory: the promotion of fools is disgrace.
35Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.