מִשְׁלֵי 3
Modern Hebrew BibleTranslation
Modern Hebrew Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1בני תורתי אל תשכח ומצותי יצר לבך׃
1Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2כי ארך ימים ושנות חיים ושלום יוסיפו לך׃
2Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3חסד ואמת אל יעזבך קשרם על גרגרותיך כתבם על לוח לבך׃
3Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4ומצא חן ושכל טוב בעיני אלהים ואדם׃
4Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5בטח אל יהוה בכל לבך ואל בינתך אל תשען׃
5Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6בכל דרכיך דעהו והוא יישר ארחתיך׃
6На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7אל תהי חכם בעיניך ירא את יהוה וסור מרע׃
7Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8רפאות תהי לשרך ושקוי לעצמותיך׃
8То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9כבד את יהוה מהונך ומראשית כל תבואתך׃
9Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10וימלאו אסמיך שבע ותירוש יקביך יפרצו׃
10И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11מוסר יהוה בני אל תמאס ואל תקץ בתוכחתו׃
11Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12כי את אשר יאהב יהוה יוכיח וכאב את בן ירצה׃
12Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13אשרי אדם מצא חכמה ואדם יפיק תבונה׃
13Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14כי טוב סחרה מסחר כסף ומחרוץ תבואתה׃
14Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15יקרה היא מפניים וכל חפציך לא ישוו בה׃
15Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16ארך ימים בימינה בשמאולה עשר וכבוד׃
16Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17דרכיה דרכי נעם וכל נתיבותיה שלום׃
17Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18עץ חיים היא למחזיקים בה ותמכיה מאשר׃
18Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19יהוה בחכמה יסד ארץ כונן שמים בתבונה׃
19Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20בדעתו תהומות נבקעו ושחקים ירעפו טל׃
20Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21בני אל ילזו מעיניך נצר תשיה ומזמה׃
21Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22ויהיו חיים לנפשך וחן לגרגרתיך׃
22И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23אז תלך לבטח דרכך ורגלך לא תגוף׃
23Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24אם תשכב לא תפחד ושכבת וערבה שנתך׃
24Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25אל תירא מפחד פתאם ומשאת רשעים כי תבא׃
25Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26כי יהוה יהיה בכסלך ושמר רגלך מלכד׃
26Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27אל תמנע טוב מבעליו בהיות לאל ידיך לעשות׃
27Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28אל תאמר לרעיך לך ושוב ומחר אתן ויש אתך׃
28Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29אל תחרש על רעך רעה והוא יושב לבטח אתך׃
29Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30אל תרוב עם אדם חנם אם לא גמלך רעה׃
30Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31אל תקנא באיש חמס ואל תבחר בכל דרכיו׃
31Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32כי תועבת יהוה נלוז ואת ישרים סודו׃
32Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33מארת יהוה בבית רשע ונוה צדיקים יברך׃
33Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34אם ללצים הוא יליץ ולעניים יתן חן׃
34Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35כבוד חכמים ינחלו וכסילים מרים קלון׃
35Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.