Приповісток 3
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Мій сину! памятай, чого я тебе навчаю, й ховай заповідї мої в серцї.
1Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2Бо з ними жити меш на сьвітї довголїтен, і спокій принесуть вони тобі.
2Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3Нехай любов тебе не кидає та правда; носи на шиї їх і напиши на таблицї серця твого, —
3Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4А станешся любим і приятним і Богові й людям.
4Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5Надїйсь на Господа всїм серцем твоїм і не покладайся на власний твій розум.
5Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6У всїх стежках твоїх думай про його, а він простувати ме шляхи твої.
6На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7Премудрим сам себе не величай у думцї; бійся Господа й остерегайсь лихого.
7Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8За се пошле тобі у тїло він здоровлє й силу в костї твої.
8То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9Шануй Господа приносами з майна твого й з первоплодів усього, що Бог тобі зародить,
9Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10А набиті будуть гумна твої і тискарнї в тебе будуть переливатись молодим вином.
10И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11Кар Господнїх не відкидай, мій сину, й не вважай собі за тягар картання його;
11Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12Кого бо любить Господь, того він і карає, і ласкавий він до того, як отець до сина свого.
12Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13Блажен той чоловік, що придбав собі мудрість, і чоловік, що вмів добитися до знання.
13Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14Бо набуток се лїпший як набуток срібла, і хісна з його більш як із золота.
14Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15Коралї дорогі, да не такі як мудрість, і нїчо з того, що ти бажаєш, не зрівняєся з нею.
15Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16В правій руцї в неї — життє на сьвітї довге, а в лївій у неї — багацтво й слава.
16Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17Усї шляхи її — шляхи приятні, і всї стежки її — задоволеннє (серця).
17Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18Вона — деревом життя про тих, хто її здобуде, й щасна доля тих, хто її держиться.
18Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19Премудростю Господь поставив землю, а розумом утвердив небо.
19Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20Його премудростю створились (морські) безоднї, і хмари кроплять росою.
20Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21Мій сину! не спускай їх із очей твоїх; ховай розум і розумную обачність.
21Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22Вони будуть жизнею душі твоїй і окрасою шиї в тебе.
22И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23Тодї ходити меш безпечно дорогою твоєю, й нога твоя не спіткнеться.
23Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24Коли лягати меш — не будеш боятись, а коли заснеш, — сон твій солодкий буде.
24Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25Не злякаєшся наглого страху, анї пагуби від безбожників, як на тебе спаде;
25Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26Бо Господь буде надїєю тобі, й стерегти ме, щоб за ногу не спіймався.
26Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27У нуждї помогти бідасї не одхиляйся, коли рука твоя здолїє се зробити.
27Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28Не говори твойму ближньому: Йди собі й прийди знов, завтра дам тобі, коли маєш при собі. (Бо не знаєш, що принесе день завтрішнїй.)
28Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29Не мисли зла тому, хто безпеч із тобою живе.
29Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30Не сварись із чоловіком, не маючи причини, як він тобі не заподїяв злого.
30Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31Не завидуй чоловікові, що поступає напастливо, й не вибирай для себе дороги його;
31Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32Бо гидує Господь переворотним, а з праведними у нього спільність.
32Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33Господнє прокляттє на домівцї безбожних, а праведних житло він благословить.
33Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34З недовірків Господь сьміється, покірним же дає він благодать.
34Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35Розумні одержать славу, а тих, що без ума, ганьба окриє.
35Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.