Приповісток 15
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Відказ лагідний гнїв палкий гасить, а зневажливе слово розбуджує лютість.
1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2Язик мудрих подає добрі відомостї, а уста безумних мелють лиш дурницї.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3Господнї очі скрізь по сьвіту позирають, і доброго й лихого вони вбачають.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4Лагідний язик — се дерево жизнї, а необузданий — пригноблює духа.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5Дурний нехтує отецьку науку, хто ж вважає на докір, — добрий розум має.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6В дому в праведного — достаток добра, а в доходах безбожного — самий хиба розстрій.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7Уста мудрих ширять знаннє, та не так серце безумних.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8Жертва безбожних — гидота Господеві, молитва ж праведних угодна йому.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9Противна Господу безбожного дорога; хто ж ходить дорогою правди — сей йому любий.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10Страшенна кара тим, хто праву путь покине; й хто ненавидить докір, — погибне.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11І преисподня й ад явні Господеві, а надто — серця синів людських.
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
12Не любить ледарь тих, хто його картає, та до мудрих він також не пійде.
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13Веселе серце чинить і лице веселим, а як туга в серцї, то і душа ниє.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14Розумне серце шукає знання, уста ж безумних дурницями живуть.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15В нещасного всї днї сумнії, у кого ж серце веселе, тому що дня гостина.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16У страсї Божому й мале далеко лучше, анїж скарби великі в тревозї.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17Смачнїйша мисочка капусти, да з любови, анїж з приправою ненавистї теля товсте.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18Палкий чоловік доводить до сварки, а лагідний втихомиряє незгоду.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19Лїнивого дорога — мов тернєм встелена, дорога же праведних — гладка.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20Розумний син отця свого возвеселяє, дурний же чоловік і матїрю помітає.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21Дурницї — радощі безумному, а чоловік розумний ступає правою дорогою.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22Без поради розпочате дїло розбиваєсь, як же порадників доволї, воно остоїться.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23Радість чоловікові — (розумний) відказ із уст його; слово в час сказане — яке воно любе!
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24Путь життя мудрого веде вгору, щоб відбитись йому від пропастї в низу.
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
25Дім надутих розвалить Господь, а межу вдовину утвердить.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26Гидота Господу задуми ледачих, слова же невинних любі йому.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27Зруйнує дом свій, хто любить підкупство, а жити ме, хто ненавидить гостинцї.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28Обдумує відказ праведного серце, уста же безбожників вимітують зло.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29Далекий Господь од безбожних, молитву ж праведних він слухає.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30Ясний погляд веселить серце; приятна новина тучить навіть костї.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31Ухо, уважне до науки жизнї, пробуває між мудрими.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32Хто відкидає упомин, — не дбає про свою душу; хто ж уважний на докір, — набуває розуму.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33Страх Господень навчає мудростї, й славу випереджує покора.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.