Провербеле 15
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ун рэспунс блынд потолеште мыния, дар о ворбэ аспрэ ацыцэ мыния.
1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2Лимба ынцелепцилор дэ штиинцэ плэкутэ, дар гура несокотицилор ымпроашкэ небуние.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3Окий Домнулуй сунт ын орьче лок, ей вэд пе чей рэй ши пе чей бунь.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4Лимба дулче есте ун пом де вяцэ, дар лимба стрикатэ здробеште суфлетул.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5Несокотитул диспрецуеште ынвэцэтура татэлуй сэу, дар чине я сяма ла мустраре ажунӂе ынцелепт.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6Ын каса челуй неприхэнит есте маре белшуг, дар ын кыштигуриле челуй рэу есте тулбураре.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7Бузеле ынцелепцилор сямэнэ штиинца, дар инима челор несокотиць есте стрикатэ.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8Жертфа челор рэй есте о скырбэ ынаинтя Домнулуй, дар ругэчуня челор фэрэ приханэ Ый есте плэкутэ.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9Каля челуй рэу есте урытэ Домнулуй, дар Ел юбеште пе чел че умблэ дупэ неприхэнире.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10Чине пэрэсеште кэраря есте аспру педепсит, ши чине урэште мустраря ва мури.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11Локуинца морцилор ши адынкул сунт куноскуте Домнулуй, ку кыт май мулт инимиле оаменилор!
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
12Батжокориторулуй ну-й плаче сэ фие мустрат, де ачея ну се дуче ла чей ынцелепць.
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13О инимэ веселэ ынсенинязэ фаца, дар, кынд инима есте тристэ, духул есте мыхнит.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14Инима челор причепуць каутэ штиинца, дар гура несокотицилор гэсеште плэчере ын небуние.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15Тоате зилеле челуй ненорочит сунт реле, дар чел ку инима мулцумитэ аре ун оспэц некурмат.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16Май бине пуцин ку фрикэ де Домнул декыт о маре богэцие ку тулбураре!
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17Май бине ун прынз де вердецурь ши драгосте декыт ун боу ынгрэшат ши урэ.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18Ун ом юте ла мыние стырнеште чертурь, дар чине есте ынчет ла мыние потолеште неынцелеӂериле.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19Друмул ленешулуй есте ка ун хэциш де спинь, дар кэраря челор фэрэ приханэ есте нетезитэ.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20Ун фиу ынцелепт есте букурия татэлуй сэу, дар ун ом несокотит диспрецуеште пе мама са.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21Небуния есте о букурие пентру чел фэрэ минте, дар ун ом причепут мерӂе пе друмул чел дрепт.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22Плануриле ну избутеск кынд липсеште о адунаре каре сэ кибзуяскэ, дар избутеск кынд сунт мулць сфетничь.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23Омул аре букурие сэ дя ун рэспунс ку гура луй. Ши че бунэ есте о ворбэ спусэ ла време потривитэ!
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24Пентру чел ынцелепт, кэраря веций дуче ын сус, ка сэ-л абатэ де ла Локуинца морцилор, каре есте жос.
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
25Домнул сурпэ каса челор мындри, дар ынтэреште хотареле вэдувей.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26Гындуриле реле сунт урыте Домнулуй, дар кувинтеле приетеноасе сунт курате ынаинтя Луй.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27Чел лаком де кыштиг ышь тулбурэ каса, дар чел че урэште мита ва трэи.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28Инима челуй неприхэнит се гындеште че сэ рэспундэ, дар гура челор рэй ымпроашкэ рэутэць.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29Домнул Се депэртязэ де чей рэй, дар аскултэ ругэчуня челор неприхэниць.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30О привире приетеноасэ ынвеселеште инима, о весте бунэ ынтэреште оаселе.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31Урекя каре я аминте ла ынвэцэтуриле каре дук ла вяцэ локуеште ын мижлокул ынцелепцилор.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32Чел че ляпэдэ чертаря ышь диспрецуеште суфлетул, дар чел че аскултэ мустраря капэтэ причепере.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33Фрика де Домнул есте шкоала ынцелепчуний ши смерения мерӂе ынаинтя славей.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.