Провербеле 30
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Кувинтеле луй Агур, фиул луй Яке. Кувинтеле ынцелепте ростите де омул ачеста пентру Итиел, пентру Итиел ши пентру Укал.
1Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2Негрешит, сунт май прост декыт орьчине ши н-ам причепере де ом.
2Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3Н-ам ынвэцат ынцелепчуня ши ну куноск штиинца сфинцилор.
3Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4Чине с-а суит ла черурь ши чине с-а коборыт дин еле? Чине а адунат вынтул ын пумний луй? Чине а стрынс апеле ын хайна луй? Чине а хотэрыт тоате марӂиниле пэмынтулуй? Кум се нумеште ел ши кум ыл кямэ пе фиул сэу? Штий ту лукрул ачеста?
4Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5Орьче кувынт ал луй Думнезеу есте ынчеркат. Ел есте ун скут пентру чей че се ынкред ын Ел.
5Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6Н-адэуга нимик ла кувинтеле Луй, ка сэ ну те педепсяскэ ши сэ фий гэсит минчинос.
6Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7Доуэ лукрурь Ыць чер: ну ми ле опри ынаинте де моарте!
7За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8Депэртязэ де ла мине неадевэрул ши кувынтул минчинос; ну-мь да нич сэрэчие, нич богэцие, дэ-мь пыня каре-мь требуе!
8Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9Ка ну кумва, ын белшуг, сэ мэ лепэд де Тине ши сэ зик: „Чине есте Домнул?” Сау ка ну кумва, ын сэрэчие, сэ фур ши сэ яу ын дешерт Нумеле Думнезеулуй меу.
9Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10Ну клевети пе ун служитор ла стэпынул луй, ка сэ ну те блестеме ши сэ те фачь виноват.
10Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11Есте ун ням де оамень каре блестемэ пе татэл сэу ши ну бинекувынтязэ пе мама са.
11Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12Есте ун ням де оамень каре се креде курат, ши тотушь ну есте спэлат де ынтинэчуня луй.
12Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13Есте ун ням де оамень ай кэрор окь сунт труфашь ши каре ышь цин плеоапеле сус.
13Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14Есте ун ням де оамень ай кэрор динць сунт ниште сэбий ши але кэрор мэселе сунт ниште куците, ка сэ мэнынче пе чел ненорочит де пе пэмынт ши пе чей липсиць динтре оамень.
14Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15Липитоаря аре доуэ фете: „Дэ! дэ!” Трей лукрурь сунт несэциоасе, патру лукрурь ну зик ничодатэ: „Дестул!”,
15Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16ши ануме: Локуинца морцилор, фемея стярпэ, пэмынтул, каре ну есте сэтул де апэ, ши фокул, каре ну зиче ничодатэ: „Дестул!”
16Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.
17Пе окюл каре ышь бате жок де татэл сэу ши несокотеште аскултаря де мамэ ыл вор скоби корбий де ла пырыу ши ыл вор мынка пуий де вултур.
17Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18Трей лукрурь сунт май пресус де путериле меле ши кяр патру пе каре ну ле пот причепе:
18Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19урма вултурулуй пе чер, урма шарпелуй пе стынкэ, урма корабией ын мижлокул мэрий ши урма омулуй ла о фатэ.
19Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20Тот аша есте ши каля фемеий прякурве: еа мэнынкэ ши се штерӂе ла гурэ ши апой зиче: „Н-ам фэкут нимик рэу.”
20Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21Трей лукрурь фак сэ се рэскоале о царэ ши патру лукрурь ну ле поате суфери:
21Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22ун роб каре а ынчепут сэ ымпэрэцяскэ, ун небун каре аре пыне дин белшуг,
22Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23о фемее диспрецуитэ каре се мэритэ ши о роабэ каре моштенеште пе стэпынэ-са.
23Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24Патру виетэць сунт май мичь пе пэмынт, ши тотушь динтре челе май ынцелепте:
24Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25фурничиле, каре ну сунт ун попор таре, дар ышь прегэтеск храна вара;
25Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26шоаречий де мунте, каре ну сунт ун попор путерник, дар ышь ашазэ локуинца ын стынчь;
26Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27лэкустеле н-ау ымпэрат, ши тотушь порнеск тоате ын чете;
27Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28пэянженул ыл поць принде ку мыниле ши се гэсеште тотушь ын каселе ымпэрацилор.
28Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29Трей фиинце ау о цинутэ фрумоасэ ши патру ау мерс мэрец:
29Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30леул, витязул добитоачелор, каре ну се дэ ынапой динаинтя нимэнуй,
30Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31калул ынкингат гата ши цапул ши ымпэратул кэруя нимень ну-й поате ста ымпотривэ.
31Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32Дакэ мындрия те ымпинӂе ла фапте де небуние ши дакэ ай гындурь реле, пуне мына ла гурэ:
32Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33кэч батеря лаптелуй дэ смынтынэ, скэрпинаря насулуй дэ сынӂе ши стоарчеря мынией дэ чертурь.
33Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.