Притчи Соломона 30
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Слова Агура, сына Иакеева. Вдохновенные изречения, которые сказал этот человек Ифиилу, Ифиилу и Укалу:
1Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2подлинно, я более невежда, нежели кто-либо из людей, и разума человеческого нет у меня,
2Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3и не научился я мудрости, и познания святых не имею.
3Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4Кто восходил на небо и нисходил? кто собрал ветер в пригоршни свои? кто завязал воду в одежду? кто поставил все пределы земли? какое имя ему? и какое имя сыну его? знаешь ли?
4Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5Всякое слово Бога чисто; Он - щит уповающим на Него.
5Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6Не прибавляй к словам Его, чтобы Он не обличил тебя, и ты не оказался лжецом.
6Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7Двух вещей я прошу у Тебя, не откажи мне, прежде нежели я умру:
7За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8суету и ложь удали от меня, нищеты и богатства не давай мне, питай меня насущным хлебом,
8Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9дабы, пресытившись, я не отрекся Тебя и не сказал: “кто Господь?” и чтобы, обеднев, не стал красть и употреблять имя Бога моего всуе.
9Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10Не злословь раба пред господином его, чтобы он не проклял тебя, и ты не остался виноватым.
10Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11Есть род, который проклинает отца своего и не благословляет матери своей.
11Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12Есть род, который чист в глазах своих, тогда как не омыт от нечистот своих.
12Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13Есть род - о, как высокомерны глаза его, и как подняты ресницы его!
13Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14Есть род, у которого зубы - мечи, и челюсти - ножи, чтобы пожирать бедных на земле и нищих между людьми.
14Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15У ненасытимости две дочери: “давай, давай!” Вот три ненасытимых, и четыре, которые не скажут: “довольно!”
15Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16Преисподняя и утроба бесплодная, земля, которая не насыщается водою, и огонь, который не говорит: “довольно!”
16Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.
17Глаз, насмехающийся над отцом и пренебрегающий покорностью к матери, выклюют вороны дольные, и сожрут птенцы орлиные!
17Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18Три вещи непостижимы для меня, и четырех я не понимаю:
18Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19пути орла на небе, пути змея на скале, пути корабля среди моря и пути мужчины к девице.
19Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20Таков путь и жены прелюбодейной; поела и обтерла рот свой, и говорит: “я ничего худого не сделала”.
20Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21От трех трясется земля, четырех она не может носить:
21Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22раба, когда он делается царем; глупого, когда он досыта ест хлеб;
22Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23позорную женщину, когда она выходит замуж, и служанку, когда она занимает место госпожи своей.
23Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24Вот четыре малых на земле, но они мудрее мудрых:
24Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25муравьи - народ не сильный, но летом заготовляют пищу свою;
25Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26горные мыши - народ слабый, но ставят дома свои на скале;
26Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27у саранчи нет царя, но выступает вся она стройно;
27Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28паук лапками цепляется, но бывает в царских чертогах.
28Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29Вот трое имеют стройную походку, и четверо стройно выступают:
29Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30лев, силач между зверями, не посторонится ни перед кем;
30Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31конь и козел, предводитель стада, и царь среди народа своего.
31Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32Если ты в заносчивости своей сделал глупость и помыслил злое, то положи руку на уста;
32Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33потому что, как сбивание молока производит масло, толчок в нос производит кровь, так и возбуждение гнева производит ссору.
33Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.