Proverbiorum 30
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Verba Congregantis, filii Vomentis. Visio quam locutus est vir cum quo est Deus, et qui Deo secum morante confortatus, ait:
1Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2[Stultissimus sum virorum, et sapientia hominum non est mecum.
2Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3Non didici sapientiam, et non novi scientiam sanctorum.
3Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4Quis ascendit in cælum, atque descendit? quis continuit spiritum in manibus suis? quis colligavit aquas quasi in vestimento? quis suscitavit omnes terminos terræ? quod nomen est ejus, et quod nomen filii ejus, si nosti?
4Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5Omnis sermo Dei ignitus: clypeus est sperantibus in se.
5Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6Ne addas quidquam verbis illius, et arguaris, inveniarisque mendax.
6Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7Duo rogavi te: ne deneges mihi antequam moriar:
7За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8vanitatem et verba mendacia longe fac a me; mendicitatem et divitias ne dederis mihi: tribue tantum victui meo necessaria,
8Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9ne forte satiatus illiciar ad negandum, et dicam: Quis est Dominus? aut egestate compulsus, furer, et perjurem nomen Dei mei.
9Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10Ne accuses servum ad dominum suum, ne forte maledicat tibi, et corruas.]
10Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11[Generatio quæ patri suo maledicit, et quæ matri suæ non benedicit;
11Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12generatio quæ sibi munda videtur, et tamen non est lota a sordibus suis;
12Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13generatio cujus excelsi sunt oculi, et palpebræ ejus in alta surrectæ;
13Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14generatio quæ pro dentibus gladios habet, et commandit molaribus suis, ut comedat inopes de terra, et pauperes ex hominibus.
14Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15Sanguisugæ duæ sunt filiæ, dicentes: Affer, affer. Tria sunt insaturabilia, et quartum quod numquam dicit: Sufficit.
15Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16Infernus, et os vulvæ, et terra quæ non satiatur aqua: ignis vero numquam dicit: Sufficit.
16Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.
17Oculum qui subsannat patrem, et qui despicit partum matris suæ, effodiant eum corvi de torrentibus, et comedant eum filii aquilæ !]
17Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18[Tria sunt difficilia mihi, et quartum penitus ignoro:
18Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19viam aquilæ in cælo, viam colubri super petram, viam navis in medio mari, et viam viri in adolescentia.
19Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20Talis est et via mulieris adulteræ, quæ comedit, et tergens os suum dicit: Non sum operata malum.
20Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21Per tria movetur terra, et quartum non potest sustinere:
21Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22per servum, cum regnaverit; per stultum, cum saturatus fuerit cibo;
22Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23per odiosam mulierem, cum in matrimonio fuerit assumpta; et per ancillam, cum fuerit hæres dominæ suæ.]
23Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24[Quatuor sunt minima terræ, et ipsa sunt sapientiora sapientibus:
24Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25formicæ, populus infirmus, qui præparat in messe cibum sibi;
25Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26lepusculus, plebs invalida, qui collocat in petra cubile suum;
26Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27regem locusta non habet, et egreditur universa per turmas suas;
27Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28stellio manibus nititur, et moratur in ædibus regis.
28Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29Tria sunt quæ bene gradiuntur, et quartum quod incedit feliciter:
29Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30leo, fortissimus bestiarum, ad nullius pavebit occursum;
30Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31gallus succinctus lumbos; et aries; nec est rex, qui resistat ei.
31Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32Est qui stultus apparuit postquam elevatus est in sublime; si enim intellexisset, ori suo imposuisset manum.
32Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33Qui autem fortiter premit ubera ad eliciendum lac exprimit butyrum; et qui vehementer emungit elicit sanguinem; et qui provocat iras producit discordias.]
33Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.