Proverbiorum 27
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Ne glorieris in crastinum, ignorans quid superventura pariat dies.
1Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2Laudet te alienus, et non os tuum; extraneus, et non labia tua.
2Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3Grave est saxum, et onerosa arena, sed ira stulti utroque gravior.
3Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4Ira non habet misericordiam nec erumpens furor, et impetum concitati ferre quis poterit?
4Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5Melior est manifesta correptio quam amor absconditus.
5Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6Meliora sunt vulnera diligentis quam fraudulenta oscula odientis.
6Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7Anima saturata calcabit favum, et anima esuriens etiam amarum pro dulci sumet.
7Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8Sicut avis transmigrans de nido suo, sic vir qui derelinquit locum suum.
8Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9Unguento et variis odoribus delectatur cor, et bonis amici consiliis anima dulcoratur.]
9Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10[Amicum tuum et amicum patris tui ne dimiseris, et domum fratris tui ne ingrediaris in die afflictionis tuæ. Melior est vicinus juxta quam frater procul.
10Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11Stude sapientiæ, fili mi, et lætifica cor meum, ut possis exprobranti respondere sermonem.
11Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12Astutus videns malum, absconditus est: parvuli transeuntes sustinuerunt dispendia.
12Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13Tolle vestimentum ejus qui spopondit pro extraneo, et pro alienis aufer ei pignus.
13Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14Qui benedicit proximo suo voce grandi, de nocte consurgens maledicenti similis erit.
14Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15Tecta perstillantia in die frigoris et litigiosa mulier comparantur.
15Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16Qui retinet eam quasi qui ventum teneat, et oleum dexteræ suæ vocabit.
16Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17Ferrum ferro exacuitur, et homo exacuit faciem amici sui.
17Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18Qui servat ficum comedet fructus ejus, et qui custos est domini sui glorificabitur.
18Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19Quomodo in aquis resplendent vultus prospicientium, sic corda hominum manifesta sunt prudentibus.
19Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
20Infernus et perditio numquam implentur: similiter et oculi hominum insatiabiles.
20Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.
21Quomodo probatur in conflatorio argentum et in fornace aurum, sic probatur homo ore laudantis. Cor iniqui inquirit mala, cor autem rectum inquirit scientiam.
21Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22Si contuderis stultum in pila quasi ptisanas feriente desuper pilo, non auferetur ab eo stultitia ejus.]
22Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23[Diligenter agnosce vultum pecoris tui, tuosque greges considera:
23Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24non enim habebis jugiter potestatem, sed corona tribuetur in generationem et generationem.
24Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25Aperta sunt prata, et apparuerunt herbæ virentes, et collecta sunt fœna de montibus.
25Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26Agni ad vestimentum tuum, et hædi ad agri pretium.
26Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27Sufficiat tibi lac caprarum in cibos tuos, et in necessaria domus tuæ, et ad victum ancillis tuis.]
27И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.