Proverbiorum 9
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Sapientia ædificavit sibi domum: excidit columnas septem.
1Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2Immolavit victimas suas, miscuit vinum, et proposuit mensam suam.
2Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3Misit ancillas suas ut vocarent ad arcem et ad mœnia civitatis.
3Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
4Si quis est parvulus, veniat ad me. Et insipientibus locuta est:
4Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5Venite, comedite panem meum, et bibite vinum quod miscui vobis.
5Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
6Relinquite infantiam, et vivite, et ambulate per vias prudentiæ.]
6Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7[Qui erudit derisorem, ipse injuriam sibi facit, et qui arguit impium, sibi maculam generat.
7Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
8Noli arguere derisorem, ne oderit te: argue sapientem, et diliget te.
8Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9Da sapienti occasionem, et addetur ei sapientia; doce justum, et festinabit accipere.
9Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
10Principium sapientiæ timor Domini, et scientia sanctorum prudentia.
10Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
11Per me enim multiplicabuntur dies tui, et addentur tibi anni vitæ.
11Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
12Si sapiens fueris, tibimetipsi eris; si autem illusor, solus portabis malum.]
12Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
13[Mulier stulta et clamosa, plenaque illecebris, et nihil omnino sciens,
13Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14sedit in foribus domus suæ, super sellam in excelso urbis loco,
14И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
15ut vocaret transeuntes per viam, et pergentes itinere suo:
15Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16Qui est parvulus declinet ad me. Et vecordi locuta est:
16Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
17Aquæ furtivæ dulciores sunt, et panis absconditus suavior.
17Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
18Et ignoravit quod ibi sint gigantes, et in profundis inferni convivæ ejus.]
18А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.