Proverbiorum 31
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Verba Lamuelis regis. Visio qua erudivit eum mater sua.
1Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2[Quid, dilecte mi? quid, dilecte uteri mei? quid, dilecte votorum meorum?
2Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3Ne dederis mulieribus substantiam tuam, et divitias tuas ad delendos reges.
3Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4Noli regibus, o Lamuel, noli regibus dare vinum, quia nullum secretum est ubi regnat ebrietas;
4Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5et ne forte bibant, et obliviscantur judiciorum, et mutent causam filiorum pauperis.
5Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6Date siceram mœrentibus, et vinum his qui amaro sunt animo.
6Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7Bibant, et obliviscantur egestatis suæ, et doloris sui non recordentur amplius.
7Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8Aperi os tuum muto, et causis omnium filiorum qui pertranseunt.
8Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9Aperi os tuum, decerne quod justum est, et judica inopem et pauperem.]
9Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10[Mulierem fortem quis inveniet? procul et de ultimis finibus pretium ejus.
10Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11Confidit in ea cor viri sui, et spoliis non indigebit.
11Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12Reddet ei bonum, et non malum, omnibus diebus vitæ suæ.
12Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13Quæsivit lanam et linum, et operata est consilia manuum suarum.
13Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14Facta est quasi navis institoris, de longe portans panem suum.
14Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15Et de nocte surrexit, deditque prædam domesticis suis, et cibaria ancillis suis.
15Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16Consideravit agrum, et emit eum; de fructu manuum suarum plantavit vineam.
16Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17Accinxit fortitudine lumbos suos, et roboravit brachium suum.
17Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18Gustavit, et vidit quia bona est negotiatio ejus; non extinguetur in nocte lucerna ejus.
18Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19Manum suam misit ad fortia, et digiti ejus apprehenderunt fusum.
19Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20Manum suam aperuit inopi, et palmas suas extendit ad pauperem.
20Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21Non timebit domui suæ a frigoribus nivis; omnes enim domestici ejus vestiti sunt duplicibus.
21Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22Stragulatam vestem fecit sibi; byssus et purpura indumentum ejus.
22Покриваче сама себи гради, танко платно и скерлет одело јој је
23Nobilis in portis vir ejus, quando sederit cum senatoribus terræ.
23Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24Sindonem fecit, et vendidit, et cingulum tradidit Chananæo.
24Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25Fortitudo et decor indumentum ejus, et ridebit in die novissimo.
25Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26Os suum aperuit sapientiæ, et lex clementiæ in lingua ejus.
26Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27Consideravit semitas domus suæ, et panem otiosa non comedit.
27Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28Surrexerunt filii ejus, et beatissimam prædicaverunt; vir ejus, et laudavit eam.
28Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29Multæ filiæ congregaverunt divitias; tu supergressa es universas.
29Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30Fallax gratia, et vana est pulchritudo: mulier timens Dominum, ipsa laudabitur.
30Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31Date ei de fructu manuum suarum, et laudent eam in portis opera ejus.]
31Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.