Proverbiorum 23
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1[Quando sederis ut comedas cum principe, diligenter attende quæ apposita sunt ante faciem tuam.
1Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2Et statue cultrum in gutture tuo: si tamen habes in potestate animam tuam.
2Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3Ne desideres de cibis ejus, in quo est panis mendacii.
3Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4Noli laborare ut diteris, sed prudentiæ tuæ pone modum.
4Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5Ne erigas oculos tuos ad opes quas non potes habere, quia facient sibi pennas quasi aquilæ, et volabunt in cælum.
5Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6Ne comedas cum homine invido, et ne desideres cibos ejus:
6Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7quoniam in similitudinem arioli et conjectoris æstimat quod ignorat. Comede et bibe, dicet tibi; et mens ejus non est tecum.
7Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8Cibos quos comederas evomes, et perdes pulchros sermones tuos.
8Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9In auribus insipientium ne loquaris, qui despicient doctrinam eloquii tui.
9Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10Ne attingas parvulorum terminos, et agrum pupillorum ne introëas:
10Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11propinquus enim illorum fortis est, et ipse judicabit contra te causam illorum.]
11Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12[Ingrediatur ad doctrinam cor tuum, et aures tuæ ad verba scientiæ.
12Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13Noli subtrahere a puero disciplinam: si enim percusseris eum virga, non morietur.
13Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
14Tu virga percuties eum, et animam ejus de inferno liberabis.
14Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла.
15Fili mi, si sapiens fuerit animus tuus, gaudebit tecum cor meum:
15Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16et exsultabunt renes mei, cum locuta fuerint rectum labia tua.
16И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17Non æmuletur cor tuum peccatores, sed in timore Domini esto tota die:
17Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18quia habebis spem in novissimo, et præstolatio tua non auferetur.
18Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19Audi, fili mi, et esto sapiens, et dirige in via animum tuum.
19Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20Noli esse in conviviis potatorum, nec in comessationibus eorum qui carnes ad vescendum conferunt:
20Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21quia vacantes potibus et dantes symbola consumentur, et vestietur pannis dormitatio.
21Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22Audi patrem tuum, qui genuit te, et ne contemnas cum senuerit mater tua.
22Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23Veritatem eme, et noli vendere sapientiam, et doctrinam, et intelligentiam.
23Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24Exsultat gaudio pater justi; qui sapientem genuit, lætabitur in eo.
24Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25Gaudeat pater tuus et mater tua, et exsultet quæ genuit te.
25Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26Præbe, fili mi, cor tuum mihi, et oculi tui vias meas custodiant.
26Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27Fovea enim profunda est meretrix, et puteus angustus aliena.
27Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28Insidiatur in via quasi latro, et quos incautos viderit, interficiet.]
28Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29[Cui væ? cujus patri væ? cui rixæ? cui foveæ? cui sine causa vulnera? cui suffusio oculorum?
29Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30nonne his qui commorantur in vino, et student calicibus epotandis?
30Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31Ne intuearis vinum quando flavescit, cum splenduerit in vitro color ejus: ingreditur blande,
31Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32sed in novissimo mordebit ut coluber, et sicut regulus venena diffundet.
32На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33Oculi tui videbunt extraneas, et cor tuum loquetur perversa.
33Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34Et eris sicut dormiens in medio mari, et quasi sopitus gubernator, amisso clavo.
34И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35Et dices: Verberaverunt me, sed non dolui; traxerunt me, et ego non sensi. Quando evigilabo, et rursus vina reperiam?]
35Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.