Proverbs 23
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When thou sittest to eat with a ruler, consider well him that is before thee;
1Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2And put a knife to thy throat, if thou be a man given to appetite.
2Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3Be not desirous of his dainties; seeing they are deceitful food.
3Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4Weary not thyself to be rich; cease from thine own wisdom.
4Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5Wilt thou set thine eyes upon it? it is gone; for riches certainly make themselves wings, like an eagle that flieth toward heaven.
5Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6Eat thou not the bread of him that hath an evil eye, neither desire thou his dainties;
6Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7For as one that hath reckoned within himself, so is he: 'Eat and drink', saith he to thee; but his heart is not with thee.
7Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8The morsel which thou hast eaten shalt thou vomit up, and lose thy sweet words.
8Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9Speak not in the ears of a fool; for he will despise the wisdom of thy words.
9Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10Remove not the ancient landmark; and enter not into the fields of the fatherless;
10Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11For their Redeemer is strong; He will plead their cause with thee.
11Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12Apply thy heart unto instruction, and thine ears to the words of knowledge.
12Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13Withhold not correction from the child; for though thou beat him with the rod, he will not die.
13Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
14Thou beatest him with the rod, and wilt deliver his soul from the nether-world.
14Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла.
15My son, if thy heart be wise, my heart will be glad, even mine;
15Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16Yea, my reins will rejoice, when thy lips speak right things.
16И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17Let not thy heart envy sinners, but be in the fear of the LORD all the day;
17Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18For surely there is a future; and thy hope shall not be cut off.
18Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19Hear thou, my son, and be wise, and guide thy heart in the way.
19Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20Be not among winebibbers; among gluttonous eaters of flesh;
20Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21For the drunkard and the glutton shall come to poverty; and drowsiness shall clothe a man with rags.
21Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22Hearken unto thy father that begot thee, and despise not thy mother when she is old.
22Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23Buy the truth, and sell it not; also wisdom, and instruction, and understanding.
23Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24The father of the righteous will greatly rejoice; and he that begetteth a wise child will have joy of him.
24Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25Let thy father and thy mother be glad, and let her that bore thee rejoice.
25Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26My son, give me thy heart, and let thine eyes observe my ways.
26Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27For a harlot is a deep ditch; and an alien woman is a narrow pit.
27Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28She also lieth in wait as a robber, and increaseth the faithless among men.
28Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29Who crieth: 'Woe'? who: 'Alas'? who hath contentions? who hath raving? who hath wounds without cause? who hath redness of eyes?
29Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30They that tarry long at the wine; they that go to try mixed wine.
30Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31Look not thou upon the wine when it is red, when it giveth its colour in the cup, when it glideth down smoothly;
31Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32At the last it biteth like a serpent, and stingeth like a basilisk.
32На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33Thine eyes shall behold strange things, and thy heart shall utter confused things.
33Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34Yea, thou shalt be as he that lieth down in the midst of the sea, or as he that lieth upon the top of a mast.
34И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35'They have struck me, and I felt it not, they have beaten me, and I knew it not; when shall I awake? I will seek it yet again.'
35Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.