Proverbs 7
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1My son, keep my words, and lay up my commandments with thee.
1Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2Keep my commandments and live, and my teaching as the apple of thine eye.
2Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3Bind them upon thy fingers, write them upon the table of thy heart.
3Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4Say unto wisdom: 'Thou art my sister', and call understanding thy kinswoman;
4Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5That they may keep thee from the strange woman, from the alien woman that maketh smooth her words.
5Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6For at the window of my house I looked forth through my lattice;
6Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7And I beheld among the thoughtless ones, I discerned among the youths, a young man void of understanding,
7И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8Passing through the street near her corner, and he went the way to her house;
8Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9In the twilight, in the evening of the day, in the blackness of night and the darkness.
9У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10And, behold, there met him a woman with the attire of a harlot, and wily of heart.
10А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11She is riotous and rebellious, her feet abide not in her house;
11Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12Now she is in the streets, now in the broad places, and lieth in wait at every corner.
12Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13So she caught him, and kissed him, and with an impudent face she said unto him:
13И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14'Sacrifices of peace-offerings were due from me; this day have I paid my vows.
14Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15Therefore came I forth to meet thee, to seek thy face, and I have found thee.
15Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16I have decked my couch with coverlets, with striped cloths of the yarn of Egypt.
16Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17I have perfumed my bed with myrrh, aloes, and cinnamon.
17Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18Come, let us take our fill of love until the morning; let us solace ourselves with loves.
18Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19For my husband is not at home, he is gone a long journey;
19Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20He hath taken the bag of money with him; he will come home at the full moon.'
20Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21With her much fair speech she causeth him to yield, with the blandishment of her lips she enticeth him away.
21Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22He goeth after her straightway, as an ox that goeth to the slaughter, or as one in fetters to the correction of the fool;
22Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23Till an arrow strike through his liver; as a bird hasteneth to the snare — and knoweth not that it is at the cost of his life.
23Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24Now therefore, O ye children, hearken unto me, and attend to the words of my mouth.
24Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25Let not thy heart decline to her ways, go not astray in her paths.
25Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26For she hath cast down many wounded; yea, a mighty host are all her slain.
26Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
27Her house is the way to the nether-world, going down to the chambers of death.
27Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.