Proverbs 29
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1He that being often reproved hardeneth his neck shall suddenly be broken, and that without remedy.
1Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2When the righteous are increased, the people rejoice; but when the wicked beareth rule, the people sigh.
2Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3Whoso loveth wisdom rejoiceth his father; but he that keepeth company with harlots wasteth his substance.
3Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4The king by justice establisheth the land; but he that exacteth gifts overthroweth it.
4Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5A man that flattereth his neighbour spreadeth a net for his steps.
5Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6In the transgression of an evil man there is a snare; but the righteous doth sing and rejoice.
6У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7The righteous taketh knowledge of the cause of the poor; the wicked understandeth not knowledge.
7Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8Scornful men set a city in a blaze; but wise men turn away wrath.
8Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9If a wise man contendeth with a foolish man, whether he be angry or laugh, there will be no rest.
9Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10The men of blood hate him that is sincere; and as for the upright, they seek his life.
10Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11A fool spendeth all his spirit; but a wise man stilleth it within him.
11Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12If a ruler hearkeneth to falsehood, all his servants are wicked.
12Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13The poor man and the oppressor meet together; the LORD giveth light to the eyes of them both.
13Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14The king that faithfully judgeth the poor, his throne shall be established for ever.
14Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15The rod and reproof give wisdom; but a child left to himself causeth shame to his mother.
15Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16When the wicked are increased, transgression increaseth; but the righteous shall gaze upon their fall.
16Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17Correct thy son, and he will give thee rest; yea, he will give delight unto thy soul.
17Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18Where there is no vision, the people cast off restraint; but he that keepeth the law, happy is he.
18Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19A servant will not be corrected by words; for though he understand, there will be no response.
19Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20Seest thou a man that is hasty in his words? there is more hope for a fool than for him.
20Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21He that delicately bringeth up his servant from a child shall have him become master at the last.
21Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22An angry man stirreth up strife, and a wrathful man aboundeth in transgression.
22Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23A man's pride shall bring him low; but he that is of a lowly spirit shall attain to honour.
23Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24Whoso is partner with a thief hateth his own soul: he heareth the adjuration and uttereth nothing.
24Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25The fear of man bringeth a snare; but whoso putteth his trust in the LORD shall be set up on high.
25Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26Many seek the ruler's favour; but a man's judgment cometh from the LORD.
26Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27An unjust man is an abomination to the righteous; and he that is upright in the way is an abomination to the wicked.
27Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.