Proverbs 16
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1The preparations of the heart are man's, but the answer of the tongue is from the LORD.
1Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2All the ways of a man are clean in his own eyes; but the LORD weigheth the spirits.
2Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3Commit thy works unto the LORD, and thy thoughts shall be established.
3Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4The LORD hath made every things for His own purpose, yea, even the wicked for the day of evil.
4Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5Every one that is proud in heart is an abomination to the LORD; my hand upon it! he shall not be unpunished.
5Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6By mercy and truth iniquity is expiated; and by the fear of the LORD men depart from evil.
6Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7When a man's ways please the LORD, He maketh even his enemies to be at peace with him.
7Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8Better is a little with righteousness than great revenues with injustice.
8Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9A man's heart deviseth his way; but the LORD directeth his steps.
9Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10A divine sentence is in the lips of the king; his mouth trespasseth not in judgment.
10Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11A just balance and scales are the LORD'S; all the weights of the bag are His work.
11Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12It is an abomination to kings to commit wickedness; for the throne is established by righteousness.
12Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13Righteous lips are the delight of kings; and they love him that speaketh right.
13Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14The wrath of a king is as messengers of death; but a wise man will pacify it.
14Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15In the light of the king's countenance is life; and his favour is as a cloud of the latter rain.
15У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16How much better is it to get wisdom than gold! yea, to get understanding is rather to be chosen than silver.
16Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17The highway of the upright is to depart from evil; he that keepeth his way preserveth his soul.
17Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18Pride goeth before destruction, and a haughty spirit before a fall.
18Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19Better it is to be of a lowly spirit with the humble, than to divide the spoil with the proud.
19Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20He that giveth heed unto the word shall find good; and whoso trusteth in the LORD, happy is he.
20Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21The wise in heart is called a man of discernment; and the sweetness of the lips increaseth learning.
21Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22Understanding is a fountain of life unto him that hath it; but folly is the chastisement of fools.
22Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23The heart of the wise teacheth his mouth, and addeth learning to his lips.
23Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24Pleasant words are as a honeycomb, sweet to the soul, and health to the bones.
24Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25There is a way which seemeth right unto a man, but the end thereof are the ways of death.
25Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26The hunger of the labouring man laboureth for him; for his mouth compelleth him.
26Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27An ungodly man diggeth up evil, and in his lips there is as a burning fire.
27Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28A froward man soweth strife; and a whisperer separateth familiar friends.
28Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29A man of violence enticeth his neighbour, and leadeth him into a way that is not good.
29Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30He that shutteth his eyes, it is to devise froward things; he that biteth his lips bringeth evil to pass.
30Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31The hoary head is a crown of glory, it is found in the way of righteousness.
31Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32He that is slow to anger is better than the mighty; and he that ruleth his spirit than he that taketh a city.
32Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33The lot is cast into the lap; but the whole disposing thereof is of the LORD.
33Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.