Proverbs 24
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Be not thou envious of evil men, neither desire to be with them.
1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2For their heart studieth destruction, and their lips talk of mischief.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3Through wisdom is a house builded; and by understanding it is established;
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4And by knowledge are the chambers filled with all precious and pleasant riches.
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5A wise man is strong; yea, a man of knowledge increaseth strength.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6For with wise advice thou shalt make thy war; and in the multitude of counsellors there is safety.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7Wisdom is as unattainable to a fool as corals; he openeth not his mouth in the gate.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8He that deviseth to do evil, men shall call him a mischievous person.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9The thought of foolishness is sin; and the scorner is an abomination to men.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10If thou faint in the day of adversity, thy strength is small indeed.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11Deliver them that are drawn unto death; and those that are ready to be slain wilt thou forbear to rescue?
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12If thou sayest: 'Behold, we knew not this', doth not He that weigheth the hearts consider it? And He that keepeth thy soul, doth not He know it? And shall not He render to every man according to his works?
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13My son, eat thou honey, for it is good, and the honeycomb is sweet to thy taste;
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14So know thou wisdom to be unto thy soul; if thou hast found it, then shall there be a future, and thy hope shall not be cut off.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15Lie not in wait, O wicked man, against the dwelling of the righteous, spoil not his resting-place;
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16For a righteous man falleth seven times, and riseth up again, but the wicked stumble under adversity.
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17Rejoice not when thine enemy falleth, and let not thy heart be glad when he stumbleth;
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18Lest the LORD see it, and it displease Him, and He turn away His wrath from him.
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19Fret not thyself because of evildoers, neither be thou envious at the wicked;
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20For there will be no future to the evil man, the lamp of the wicked shall be put out.
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21My son, fear thou the LORD and the king, and meddle not with them that are given to change;
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22For their calamity shall rise suddenly; and who knoweth the ruin from them both?
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23These also are sayings of the wise. To have respect of persons in judgment is not good.
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24He that saith unto the wicked: 'Thou art righteous', peoples shall curse him, nations shall execrate him;
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25But to them that decide justly shall be delight, and a good blessing shall come upon them.
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26He kisseth the lips that giveth a right answer.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
27Prepare thy work without, and make it fit for thyself in the field; and afterwards build thy house.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28Be not a witness against thy neighbour without cause; and deceive not with thy lips.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29Say not: 'I will do so to him as he hath done to me; I will render to the man according to his work.'
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30I went by the field of the slothful, and by the vineyard of the man void of understanding;
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31And, lo, it was all grown over with thistles, the face thereof was covered with nettles, and the stone wall thereof was broken down.
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32Then I beheld, and considered well; I saw, and received instruction.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33'Yet a little sleep, a little slumber, a little folding of the hands to sleep' —
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34So shall thy poverty come as a runner, and thy want as an armed man.
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.