Proverbs 19
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Better is the poor that walketh in his integrity than he that is perverse in his lips and a fool at the same time.
1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2Also, that the soul be without knowledge is not good; and he that hasteth with his feet sinneth.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3The foolishness of man perverteth his way; and his heart fretteth against the LORD.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4Wealth addeth many friends; but as for the poor, his friend separateth himself from him.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5A false witness shall not be unpunished; and he that breatheth forth lies shall not escape.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6Many will entreat the favour of the liberal man; and every man is a friend to him that giveth gifts.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7All the brethren of the poor do hate him; how much more do his friends go far from him! He that pursueth words, they turn against him.
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8He that getteth wisdom loveth his own soul; he that keepeth understanding shall find good.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9A false witness shall not be unpunished; and he that breatheth forth lies shall perish.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10Luxury is not seemly for a fool; much less for a servant to have rule over princes.
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11It is the discretion of a man to be slow to anger, and it is his glory to pass over a transgression.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12The king's wrath is as the roaring of a lion; but his favour is as dew upon the grass.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13A foolish son is the calamity of his father; and the contentions of a wife are a continual dropping.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14House and riches are the inheritance of fathers; but a prudent wife is from the LORD.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15Slothfulness casteth into a deep sleep; and the idle soul shall suffer hunger.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16He that keepeth the commandment keepeth his soul; but he that despiseth His ways shall die.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17He that is gracious unto the poor lendeth unto the LORD; and his good deed will He repay unto him.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18Chasten thy son, for there is hope; but set not thy heart on his destruction.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19A man of great wrath shall suffer punishment; for if thou interpose, thou wilt add thereto.
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20Hear counsel, and receive instruction, that thou mayest be wise in thy latter end.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21There are many devices in a man's heart; but the counsel of the LORD, that shall stand.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22The lust of a man is his shame; and a poor man is better than a liar.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23The fear of the LORD tendeth to life; and he that hath it shall abide satisfied, he shall not be visited with evil.
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24The sluggard burieth his hand in the dish, and will not so much as bring it back to his mouth.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25When thou smitest a scorner, the simple will become prudent; and when one that hath understanding is reproved, he will understand knowledge.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26A son that dealeth shamefully and reproachfully will despoil his father, and chase away his mother.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27Cease, my son, to hear the instruction that causeth to err from the words of knowledge.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28An ungodly witness mocketh at right; and the mouth of the wicked devoureth iniquity.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29Judgments are prepared for scorners, and stripes for the back of fools.
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.