2 Samuel 1
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1AND IT came to pass after the death of Saul, when David was returned from the slaughter of the Amalekites, and David had abode two days in Ziklag;
1А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,
2it came even to pass on the third day, that, behold, a man came out of the camp from Saul with his clothes rent, and earth upon his head; and so it was, when he came to David, that he fell to the earth, and prostrated himself.
2трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
3And David said unto him: 'From whence comest thou?' And he said unto him: 'Out of the camp of Israel am I escaped.'
3И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.
4And David said unto him: 'How went the matter? I pray thee, tell me.' And he answered: 'The people are fled from the battle, and many of the people also are fallen and dead; and Saul and Jonathan his son are dead also.'
4А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.
5And David said unto the young man that told him: 'How knowest thou that Saul and Jonathan his son are dead?'
5А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?
6And the young man that told him said: 'As I happened by chance upon mount Gilboa, behold, Saul leaned upon his spear; and, lo, the chariots and the horsemen pressed hard upon him.
6А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.
7And when he looked behind him, he saw me, and called unto me. And I answered: Here am I.
7А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.
8And he said unto me: Who art thou? And I answered him: I am an Amalekite.
8А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
9And he said unto me: Stand, I pray thee, beside me, and slay me, for the agony hath taken hold of me; because my life is just yet in me.
9А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.
10So I stood beside him, and slew him, because I was sure that he could not live after that he was fallen; and I took the crown that was upon his head, and the bracelet that was on his arm, and have brought them hither unto my lord.'
10И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.
11Then David took hold on his clothes, and rent them; and likewise all the men that were with him.
11Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.
12And they wailed, and wept, and fasted until even, for Saul, and for Jonathan his son, and for the people of the LORD, and for the house of Israel; because they were fallen by the sword.
12И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.
13And David said unto the young man that told him: 'Whence art thou?' And he answered: 'I am the son of an Amalekite stranger.'
13И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.
14And David said unto him: 'How wast thou not afraid to put forth thy hand to destroy the LORD'S anointed?'
14Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?
15And David called one of the young men, and said: 'Go near, and fall upon him.' And he smote him that he died.
15И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.
16And David said unto him: 'Thy blood be upon thy head; for thy mouth hath testified against thee, saying: I have slain the LORD'S anointed.'
16И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.
17And David lamented with this lamentation over Saul and over Jonathan his son,
17Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,
18and said — To teach the sons of Judah the bow. Behold, it is written in the book of Jashar:
18и изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:
19Thy beauty, O Israel, upon thy high places is slain! How are the mighty fallen!
19Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
20Tell it not in Gath, publish it not in the streets of Ashkelon; lest the daughters of the Philistines rejoice, lest the daughters of the uncircumcised triumph.
20Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.
21Ye mountains of Gilboa, let there be no dew nor rain upon you, neither fields of choice fruits; for there the shield of the mighty was vilely cast away, the shield of Saul, not anointed with oil.
21Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
22From the blood of the slain, from the fat of the mighty, the bow of Jonathan turned not back, and the sword of Saul returned not empty.
22Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
23Saul and Jonathan, the lovely and the pleasant in their lives, even in their death they were not divided; they were swifter than eagles, they were stronger than lions.
23Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.
24Ye daughters of Israel, weep over Saul, who clothed you in scarlet, with other delights, who put ornaments of gold upon your apparel.
24Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.
25How are the mighty fallen in the midst of the battle! Jonathan upon thy high places is slain!
25Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!
26I am distressed for thee, my brother Jonathan; very pleasant hast thou been unto me; wonderful was thy love to me, passing the love of women.
26Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
27How are the mighty fallen, and the weapons of war perished!
27Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.