Proverbes 19
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mieux vaut le pauvre qui marche dans son intégrité, Que l’homme qui a des lèvres perverses et qui est un insensé.
1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2Le manque de science n’est bon pour personne, Et celui qui précipite ses pas tombe dans le péché.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3La folie de l’homme pervertit sa voie, Et c’est contre l’Éternel que son cœur s’irrite.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4La richesse procure un grand nombre d’amis, Mais le pauvre est séparé de son ami.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5Le faux témoin ne restera pas impuni, Et celui qui dit des mensonges n’échappera pas.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6Beaucoup de gens flattent l’homme généreux, Et tous sont les amis de celui qui fait des présents.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7Tous les frères du pauvre le haïssent; Combien plus ses amis s’éloignent-ils de lui! Il leur adresse des paroles suppliantes, mais ils disparaissent.
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8Celui qui acquiert du sens aime son âme; Celui qui garde l’intelligence trouve le bonheur.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9Le faux témoin ne restera pas impuni, Et celui qui dit des mensonges périra.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10Il ne sied pas à un insensé de vivre dans les délices; Combien moins à un esclave de dominer sur des princes!
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11L’homme qui a de la sagesse est lent à la colère, Et il met sa gloire à oublier les offenses.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12La colère du roi est comme le rugissement d’un lion, Et sa faveur est comme la rosée sur l’herbe.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13Un fils insensé est une calamité pour son père, Et les querelles d’une femme sont une gouttière sans fin.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14On peut hériter de ses pères une maison et des richesses, Mais une femme intelligente est un don de l’Éternel.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15La paresse fait tomber dans l’assoupissement, Et l’âme nonchalante éprouve la faim.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16Celui qui garde ce qui est commandé garde son âme; Celui qui ne veille pas sur sa voie mourra.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17Celui qui a pitié du pauvre prête à l’Éternel, Qui lui rendra selon son œuvre.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18Châtie ton fils, car il y a encore de l’espérance; Mais ne désire point le faire mourir.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19Celui que la colère emporte doit en subir la peine; Car si tu le libères, tu devras y revenir.
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20Écoute les conseils, et reçois l’instruction, Afin que tu sois sage dans la suite de ta vie.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21Il y a dans le cœur de l’homme beaucoup de projets, Mais c’est le dessein de l’Éternel qui s’accomplit.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22Ce qui fait le charme d’un homme, c’est sa bonté; Et mieux vaut un pauvre qu’un menteur.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23La crainte de l’Éternel mène à la vie, Et l’on passe la nuit rassasié, sans être visité par le malheur.
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24Le paresseux plonge sa main dans le plat, Et il ne la ramène pas à sa bouche.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25Frappe le moqueur, et le sot deviendra sage; Reprends l’homme intelligent, et il comprendra la science.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26Celui qui ruine son père et qui met en fuite sa mère Est un fils qui fait honte et qui fait rougir.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27Cesse, mon fils, d’écouter l’instruction, Si c’est pour t’éloigner des paroles de la science.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28Un témoin pervers se moque de la justice, Et la bouche des méchants dévore l’iniquité.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29Les châtiments sont prêts pour les moqueurs, Et les coups pour le dos des insensés.
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.