Proverbes 5
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mon fils, sois attentif à ma sagesse, Prête l’oreille à mon intelligence,
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2Afin que tu conserves la réflexion, Et que tes lèvres gardent la connaissance.
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3Car les lèvres de l’étrangère distillent le miel, Et son palais est plus doux que l’huile;
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4Mais à la fin elle est amère comme l’absinthe, Aiguë comme un glaive à deux tranchants.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Ses pieds descendent vers la mort, Ses pas atteignent le séjour des morts.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6Afin de ne pas considérer le chemin de la vie, Elle est errante dans ses voies, elle ne sait où elle va.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7Et maintenant, mes fils, écoutez-moi, Et ne vous écartez pas des paroles de ma bouche.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Éloigne-toi du chemin qui conduit chez elle, Et ne t’approche pas de la porte de sa maison,
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9De peur que tu ne livres ta vigueur à d’autres, Et tes années à un homme cruel;
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10De peur que des étrangers ne se rassasient de ton bien, Et du produit de ton travail dans la maison d’autrui;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11De peur que tu ne gémisses, près de ta fin, Quand ta chair et ton corps se consumeront,
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12Et que tu ne dises: Comment donc ai-je pu haïr la correction, Et comment mon cœur a-t-il dédaigné la réprimande?
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13Comment ai-je pu ne pas écouter la voix de mes maîtres, Ne pas prêter l’oreille à ceux qui m’instruisaient?
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14Peu s’en est fallu que je n’aie éprouvé tous les malheurs Au milieu du peuple et de l’assemblée.
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15Bois les eaux de ta citerne, Les eaux qui sortent de ton puits.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16Tes sources doivent-elles se répandre au-dehors? Tes ruisseaux doivent ils couler sur les places publiques?
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Qu’ils soient pour toi seul, Et non pour des étrangers avec toi.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Que ta source soit bénie, Et fais ta joie de la femme de ta jeunesse,
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19Biche des amours, gazelle pleine de grâce: Sois en tout temps enivré de ses charmes, Sans cesse épris de son amour.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20Et pourquoi, mon fils, serais-tu épris d’une étrangère, Et embrasserais-tu le sein d’une inconnue?
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21Car les voies de l’homme sont devant les yeux de l’Éternel, Qui observe tous ses sentiers.
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22Le méchant est pris dans ses propres iniquités, Il est saisi par les liens de son péché.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23Il mourra faute d’instruction, Il chancellera par l’excès de sa folie.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.